Zemljotres i moguća nuklearna katastrofa

Ekonomske efekte na Japan je gotovo nemoguće predvideti s obzirom na kratko vreme koje je proteklo od katastrofe. Vesti koje pristižu su kontradiktorne i nisu poznate nikakve pojedinosti u pogledu štete na infrastrukturi. Međutim, pokušali bismo da procenimo efekte na ekonomiju, kamatne stope i valutu na osnovu nekih osnovnih aspekata.

Katastrofa u Japanu je ljudska tragedija i na kratak rok će prouzrokovati nesumnjivo negativne efekte. Iako u ovom vremenskom trenutku finansijske reperkusije po japansku privredu nije lako proceniti, moramo da analiziramo potencijalne efekte na svetsku ekonomiju i finansijska tržišta i da pomognemo investitorima da se orijentišu. Međutim, to se čini u izuzetno nestabilnom i teško predvidljivom okruženju (nuklearna pretnja).

Ranije teme postaju sporedne. S obzirom na dramatičnu situaciju u Japanu, ranije teme na finansijskim tržištima kao što su visok državni dug i arapska revolucija postale su sporedne. Međutim, ta dva pitanja su blisko povezana sa trenutnom krizom u Japanu. 1) Japan nije u prijatnoj situaciji što se tiče njegovog duga i 2) zemljotres i posledični prekidi u isporuci energije i proizvodnji stvoriće dodatnu neizvesnost na finansijskim tržištima uopšte.

Situacija će negativno uticati na ekonomski sentiment, koji je poslednjih meseci postepeno rastao. U takvim posebnim okolnostima preporučujemo selektivan pristup, pri čemu naša alokacija sredstava za prvi kvartal 2011. godine ostaje neizmenjena do daljnjeg. Jedina promena se tiče japanskih akcija (do sada neutralno, a sada underweight).

Iz istorijske perspektive, situacija sa dugom u Japanu je bila napeta. Uprkos uporedivo najvišem državnom dugu, Japan je tradicionalno sasvim dobro upravljao svojom zaduženošću (pogledati dole grafikon ukupnog duga po glavi stanovnika). Na domaću sferu (banke, penzijske fondove, male investitore) otpada većina kreditora na bazi obveznica. Povrh toga, Japan ima široko diversifikovan međunarodni portfolio obveznica (državne hartije SAD, itd). To znači da bi rekonstrukcija infrastrukture mogla da se finansira i pregrupisavanjem. Naravno, trenutna kriza će povećati državni dug Japana.

Ekonomija, kamatne stope, obveznice i valuta

Ekonomske efekte na Japan je gotovo nemoguće predvideti s obzirom na kratko vreme koje je proteklo od katastrofe. Vesti koje pristižu su kontradiktorne i nisu poznate nikakve pojedinosti u pogledu štete na infrastrukturi. Međutim, pokušali bismo da procenimo efekte na ekonomiju, kamatne stope i valutu na osnovu nekih osnovnih aspekata. Na region koji je najteže pogođen katastrofom otpada oko 7% japanskog BDP-a. Koliko brzo privreda može da se oporavi zavisiće od toga koliko brzo može da se ponovo uspostavi isporuka energije. Trenutno je nemoguće izmeriti obim štete koja je načinjena nuklearnim elektranama. Onih 55 reaktora koji rade u Japanu pokrivaju oko 30% japanskih potreba za električnom energijom. U Fukušimi 1 možda preti topljenje jezgra, što bi izazvalo gašenje šest reaktora, mada će, na srednji rok, radovi na rekonstrukciji podstaći rast japanskog BDP-a. Izvan Japana, katastrofa bi trebalo da ima samo ograničen uticaj. Japan ima trgovinski suficit, što znači da generalno druge zemlje ne zavise od japanske privrede. Japanski izvoz će svakako biti pogođen nanetom štetom i u određenom periodu će beležiti pad. Pad proizvodnje trebalo bi da bar delimično kompenzuju brojni proizvodni pogoni japanskih kompanija izvan zemlje. Povrh toga, i drugi proizvođači bi trebalo da budu u stanju da nadoknade potencijalne padove proizvodnje.

Stoga očekujemo da globalni ekonomski efekti ostanu ograničeni, pa stoga ne bi trebalo nijednu centralnu banku da navedu da promeni svoje kamatne stope. U Japanu su kamatne stope već blizu nule.

Rekonstrukcija štete će bez sumnje dodatno povećati dug javnog sektora u Japanu. Međutim, kapitalni resursi Japana su značajni; zemlja decenijama izvozi kapital. To je dovelo do situacije u kojoj je Japan skupio neto sredstva u stranim hartijama od vrednosti od 1.300 milijardi USD, što predstavlja 24% japanskog BDP-a. Stoga bi bilo moguće pokriti finansijske potrebe iz domaćih zaliha hartija od vrednosti. Međutim, to bi moglo da iziskuje povlačenje japanskog kapitala iz inostranstva. Samo na državne hartije SAD otpada 900 milijardi USD vrednosti
sredstava koja se drže u Japanu. To bi u najmanju ruku izazvalo privremeni pritisak na porast jena, slično kao u situaciji sa zemljotresom u Kobeu. Međutim, japanska centralna banka će verovatno intervenisati na deviznim tržištima da bi ublažila ovu situaciju jer bi jači jen predstavljao još jedno opterećenje za Japan. Kao rezultat stvarnog ili očekivanog povlačenja japanskog kapitala, negativne efekte bi mogle da osete posebno hartije od vrednosti i državne obveznice SAD. Međutim, ne očekujemo velika opadanja cena. Američki dolar bi mogao da generalno depresira kao rezultat eventualne rasprodaje od strane japanskih investitora.