Draga deco, čemu bismo voleli da vas naučimo

U sklopu akcije Coca-Cola Bloggers Network Adria blogerka Angelina Radulović je napisala tekst Draga deco, čemu bismo voleli da vas naučimo Ranije sam mnogo značaja pridavala vaspitanju. Bila sam sjajan roditelj. Sve dok nisam dobila decu. A onda sam malo na teži a malo na lakši način shvatila da deca nisu prazna knjiga u koja mi upisujemo slova po svom nahođenju. Nisu naš spisak lepih želja u koji dodajemo ono što MI želimo.

U sklopu akcije Coca-Cola Bloggers Network Adria blogerka Angelina Radulović je napisala tekst:

Draga deco, čemu bismo voleli da vas naučimo

Ranije sam mnogo značaja pridavala vaspitanju. Bila sam sjajan roditelj. Sve dok nisam dobila decu.

A onda sam malo na teži a malo na lakši način shvatila da deca nisu prazna knjiga u koja mi upisujemo slova po svom nahođenju. Nisu naš spisak lepih želja u koji dodajemo ono što MI želimo.

Deca su ljudi, karakteri, koje, ako imate sreće, mudrosti i upornosti, možete malo, sasvim malo da moderirate i usmerite.

Da im date snage i dovoljno će biti da im ne potkrešete krila. Znam, to je mnogo teže nego se šepuriti i govoriti da smo ih mi vaspitali, mi im usadili određene osobine i poglede na život.

A zapravo, znamo, od presecanja pupčane vrpce, oni su svoji. Ma, znala sam po tome kako su u porodilištu plakali, šta me kod kuće čeka.

Divno je praviti ljude

I na tom velikom i divnom, divljem i iscrpljujućem putovanju koje možete nazvati vaspitanje, odrastanje, formiranje Čoveka, ima mnogo uspona i padova, preispitivanja i shtrahova, strepnji i porstanja pod teretom odgovornosti. Jer, ma šta mi mislili o ulozi roditeljstva danas i koliko god „jahali“ na komformističkim floskulama savremenog društva da se ništa ne mora pa ni da se produži vrsta i da nam je posao je život nova mantra, ja duboko verujem da na ovom svetu nema važnije i odgovornijeg strmljenja od toga da pravite ljude.

I pod tim teretom svakodnevno se preispitujem i maštam kakve ja to ljude želim. Šta će od mene i oca pokupiti (dobro kao i loše). Kakve to osobine želim da im nas dvoje prenesemo i usadimo? Koje vrednosti da im budu najvažnije u životu, toliko, da ne gledaju njihovu cenu?

Draga moja deco, ako bih želela da sastavim „uputstvo za život“, ovo bih vam napisala:

Volite

Ništa na ovom svetu nije važno kao to. Nemojte samo čekati da budete voljeni, da budete hvaljeni, da budete obožavani, kako bi uzvratili istom merom. Volite, jer u pružanju ljubavi je ogromna sreća. Voleti ljude, bića, pojave, stvari nikada ništa nije loše donelo. Nedostatak ljubavi je s druge strane, naneo ovom svetu mnogo i previše zla.

I ne samo da je važno da volite, važno je da tu svoju ljubav pokažete. Nekada će to biti reči, nekada pogled, prijateljski zagrljaj, pružena ruka oprosta. Ljubav je najčvršće ikada stvoreno vezivno tkivo i nadam se vam vaš tata i ja to svaki dan na delu pokazujemo. Sve drugo, sve loše što može da se ispreči, sve je prolazno i rešivo, ako ljubav vlada.

Plašite se

Samo budale se ne plaše ničega. Uvek su me nervirali oni koji pričaju samo o tome kako se ne treba ničeg plašiti u životu. Verujem da su nam groblja puna onih koji se ničeg nisu plašili, a i da su oko nas mnogi ljudski primerci koji su olako pravili velike odluke i rezove.

Hrabrost je za mene kada se suočiš sa posledicama svojih odluka i kada možeš da se suprostaviš svom strahu. Pisala sam vam već koliko je meni kolebanja i razmišljanja bilo potrebno da donesem odluku i napravim korak da posle 12 godina promenim ušuškanu poziciju i promenim ne samo firmu u kojoj radim, već i profesiju. Uprkos strepnji da li ću biti dovoljno dobra, ta odluka je kao lavina pokrenula još mnogo dobrih stvari. Zato što sam se plašila i što sam se svom strahu suprostavila.

Ovo je samo deo teksta. Ceo tekst možete pročitati na www.maminsvet.rs/2016/10/25/draga-deco-cemu-bismo-voleli-da-vas-naucimo