Mali dnevnik III

Tue, 01 Sep 2009 04:00:00 CEST

Stav Raše Todosijevića u poslednjih trideset godina po mnogo čemu je najlegitimnija reakcija na položaj umetnika u Jugoslaviji. Tamo gde je umetnost marginalizovana, gde vlast nonšalantno upotrebljava avangardu da bi branila svoje tobože progresivne boje uporedo sa ostalim, slobodnim narodima, umetniku od integriteta ne preostaje ništa drugo nego da cinično pokazuje šipak sistemu i onima koji ga sprovode. Već krajem šezdesetih Todosijević se upoznaje sa najprogresivnijim svetskim strujanjima. Tokom sedamdesetih bavi se performansima - imitira Hitlerov glas i izvodi druge, namerno provokativne predstave. Čak i sada njegov je cilj da detronizuje i potkopava. U društvu gde finansijske motivacije ne postoje, gde je vrednost umetničkog dela, ma kako ono samo po sebi bilo �lepo�, ništavna, umetnik sebi može dati više slobode nego na Zapadu.

Mentalitet i pristup ovog umetnika najbolje se iskazuje u delima "Gott liebt die Serben". On to piše na najsvetijem simbolu Judaizma, na Menori urađenoj od čelika. Antisemitizam, holokaust, nadrealizam, sve to zapravo služi kao proziran i šaljiv izgovor za delo koje se u krajnjoj konsekvenci ogleda u Dadaizmu. Napokon, Todosijevićeva Menora je u delekom srodstvu sa Magritovom Ceci n'est pas une pipe ili pak sa R Muttovim pisoarom. Za razliku od avangarde dvadesetih godina u Parizu, reakcija Jugoslovena na beznadežnu društvenu situaciju je legitimna pa čak i dirljiva...
Andrew Gibbon Williams, Edinburg 1990.

O3one
Andrićev Venac 12
11000 Beograd
Tel: +381 (0)11 32 38 789
Email: info@o3one.rs
Web: www.o3one.rs

PRObjave.com

Mali dnevnik III