Prema rečima Jelene Žarković Rakić, direktorke Fondacije za razvoj ekonomske nauke FREN i profesorke Ekonomskog fakulteta u Beogradu, nejednakost, kao i holesterol, može biti dobra i loša. Prisustvo „dobre" nejednakosti znači da je razlika u visini dohotka između pojedinaca posledica njihovog različitog truda, rada i zalaganja. U uslovima „loše" nejednakosti, nejednakost u dohotku je posledica nepostojanja jednakih šansi za sve u društvu da ostvare svoj pun potencijal, što umanjuje mogućnost društva za stvaranje visokog nacionalnog dohotka - istakla je prof. Žarković Rakić.

Da je visoka nejednakost loša za ekonomski rast i njegovu održivost, pokazuju i istraživanja Međunarodnog monetarnog fonda i OECD-a. Pored toga, stanovnici zemalja koje imaju najmanje izražene nejednakosti, poput Norveške, Islanda, Švedske, Danske i Holandije, iskazuju i najveće zadovoljstvo svojim životom. Nejednakost koja raste u dužem vremenskom periodu, kao što se to dešava poslednje tri decenije u Sjedinjenim Američkim Državama i Velikoj Britaniji, dovodi do socijalnih i političkih problema i promena, što se moglo videti u nedavnim iznenađujućim pobedama Bregzit opcije i Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD.

I pored visoke nejednakosti u raspodeli dohotka u Srbiji, ova tema nije bila prioritetna za donosioce odluka. Kako pokazuje MONS platforma, osnovni uzroci visoke dohodne nejednakosti u Srbiji su nizak obim i kvalitet zaposlenosti, obrazovni sistem koji ne uspeva da poništi efekte socio-ekonomskih nejednakosti, i koji ih, štaviše, u nekim segmentima i produbljuje, neadekvatna poreska i socijalna politika. Na pitanje kako smanjiti jaz između bogatih i siromašnih koji koči razvoj Srbije, MONS autori predlažu unapređenje politika koje doprinose većoj zapošljivosti, poput politike obrazovanja, celoživotnog učenja kao i aktivne politike zapošljavanja. Pored toga, progresivnije oporezivanje dohotka i bolja podrška siromašnim građanima trebalo bi da smanje jaz u dohotku između najbogatijih i najsiromašnijih građana.

Prema rečima Marije Babović, direktorke programa SeConS-a i profesorke Filozofskog fakulteta u Beogradu, FREN i SeConS su novu internet platformu za Monitoring socijalne situacije u Srbiji MONS pokrenuli kako bi omogućili donosiocima odluka, akademskoj zajednici, organizacijama civilnog društva i medijima da na jednom mestu prate aktuelne globalne društvene trendove i njihov uticaj na Srbiju. Ove dve organizacije su u protekloj deceniji sprovele brojna istraživanja socio-ekonomskih pitanja u Srbiji i pripremile analize koje su doprinele razvoju nacionalnih strategija i javnih politika. MONS kvartalno predstavlja po jednu socio-ekonomsku temu, koju eksperti iz date oblasti sveobuhvatno analiziraju, koristeći relevantne i pouzdane izvore podataka. MONS će se baviti najznačajnijim društveno-ekonomskim pitanjima u zemlji, kako onim u žiži javnosti, tako i temama koje su trenutno zanemarene. Pokretanje platforme podržao je "PERFORM", projekat Švajcarske agencija za razvoj i saradnju, koji sprovodi organizacija HELVETAS Swiss Intercooperation u partnerstvu sa Univerzitetom u Friburgu.