Dugoročna makroekonomska perspektiva Srbije za 2011.

Mon, 23 May 2011 03:30:00 CEST

Pregled kretanja
Perspektiva realne ekonomije je ostala nepromenjena u odnosu na 4. kvartal. Prognoza deficita bilansa tekućih transakcija dodatno je revidirana da bi se uzeli u obzir dobri rezultati iz 1. kvartala. Kretanja inflacije u 1. kvartalu samo su potvrdila odstupanje od ciljne inflacije NBS za 2011. godinu, a NBS je odlučila i da dozvoli nominalnu apresijaciju kako bi obuzdala inflatorne pritiske. Ciklus povećanja referentne stope dostigao je maksimum u zoni od 12-13%, dok i dalje predviđamo relaksaciju u drugoj polovini 2011. godine, uz blaže inflatorne pritiske. Kursni rizik se dodatno umanjio na osnovu povoljne kamatne razlike i stabilizacije perspektive kursa.

Pregovori sa EU
Srbija se približila dobijanju statusa kandidata, a Evropskoj komisiji je dato zeleno svetlo da izradi mišljenje o Srbiji, što je proces koji će verovatno trajati oko godinu dana. Prema najpovoljnijem scenariju, trebalo bi da Srbija dobije status kandidata do kraja 2011. godine. Program pregovora sa EU dobija na značaju približavanjem parlamentarnih izbora (negde u prvoj polovini 2012. godine).

Realna ekonomija
Posle izvesnog usporavanja u 4. kvartalu (+1,7% prema 3,1% na međugodišnjem nivou u 3. kvartalu), početak 2011. godine je doneo oporavak, a blic procene ukazuju na rast BDP-a u 1. kvartalu od 3% na međugodišnjem nivou. Kratkoročni pokazatelji ukazuju na pozitivan doprinos industrijske proizvodnje (+5,6% na međugodišnjem nivou) kao i na to da je u toku jak zamah izvoza (porast od 30% na međugodišnjem nivou). Sa druge strane, ubrzanje inflacije je pogodilo kupovnu moć (u kombinaciji sa još uvek krhkim tržištem rada), vraćajući realni promet u trgovini na malo u negativnu zonu, ukazujući na slabost tražnje potrošača. Računamo na stabilan pozitivan uticaj spoljne tražnje, jer je privredna perspektiva izvoznog tržišta i dalje prilično povoljna. Isto tako, i dalje predviđamo da će ubrzanje investicija igrati važnu ulogu u oblikovanju rasta BDP-a, gde bi odložena privatizacija Telekoma verovatno donekle opteretila tempo javnih investicija, tj. Koridora 10. Naša procena za rast od 3% u finansijskoj 2011. godini ostajnepromenjena. Na srednji rok, glavni izazov ostaje da se održi sadašnja tranzicija ka rastu koji je vođen izvozom, tj. ubrzanje strukturnih reformi, povećanje konkurentnosti i fiskalne discipline.

Spoljni bilans
Prvi kvartal je doneo solidne izvozne rezultate koji su zadržali stopu rasta iznad 30% na godišnjem nivou, podržanu rezultatima u sektorima robe za široku potrošnju i repromaterijala. I uvoz se oporavio, sa ubrzanjem rasta na 23% na međugodišnjem nivou, a pokretali su ga pretežno repromaterijal i investiciona dobra. S obzirom na jake rezultate iz 1. kvartala, svoju procenu deficita bilansa tekućih transakcija za 2011. godinu smo revidirali neznatno naniže, očekujući da se zaustavi negde u zoni od 7,5-8,0% BDP-a.
Na strani finansiranja, odložena privatizacija državnog Telekoma donosi izvesne rizike kombinaciji finansiranja, koja se više oslanja na finansiranje iz duga i portfolio investicije. Ove godine predviđamo samo skroman oporavak SDI, koje će moći da pokriju manje od 50% deficita bilansa tekućih transakcija na neto bazi. Stoga bi fokus ostao na dužničkom finansiranju. Iz tog razloga kombinacija finansiranja ostaje osetljiva na globalni sentiment i spremnost za prihvatanje rizika, gde predviđamo potencijalan novi aranžman iz predostrožnosti sa MMF-om kao faktor podrške, a da će rizike dodatno ublažiti fiskalna razboritost. U 2011. godini očekujemo izvesno ubrzanje rasta spoljnog duga (mada će ipak ostati u jednocifrenoj zoni). Predviđa se da će se odnos spoljnog duga i BDP-a stabilizovati, mada na prilično neugodnih 75% BDP-a. Ipak, nivo deviznih rezervi i nizak udeo kratkoročnog duga idu u korist stabilnoj eksternoj poziciji.

Cene
Kretanje inflacije od početka godine je zadržalo nepovoljan ton, pri čemu je inflacija snažno rasla na mesečnim nivoima i dodatno ubrzala na godišnjem nivou, približavajući se nivou od 15%, pretežno na osnovu tekućih kretanja vezanih za energetiku i hranu. Očigledno, cilj NBS je nedostižan za 2011. godinu, gde predviđamo ukupnu inflaciju od 2-3 pp iznad ciljanog koridora od 3-6%. Predviđamo da će inflacija da dostigne maksimum tokom 2. kvartala, dok očekujemo da će se pri kraju godine vratiti u jednocifrenu zonu. Snažno jačanje dinara u poslednjem periodu, u kombinaciji sa dodatnim pooštravanjem referentne stope, takođe bi trebalo da bude faktor podrške za ublažavanje inflacije. Osim potencijalno nestabilnih kretanja cena robe, sa potencijalnom fiskalnom relaksacijom ostaju povezani negativni rizici, tj. agresivnija povećanja plata i penzija.

Tržište rada
Rezultati oktobarske ankete o radnoj snazi pokazali su izvesnu stabilizaciju na tržištu rada, jer je stopa nezaposlenosti ostala nepromenjena u odnosu na april i bila je 19,2% (15+). Ipak, zaposlenost je zadržala opadajuću putanju. Tržište rada pokazuje stalnu strukturnu slabost, što zahteva politike usmerene na povećanje učešća radne snage. Privredna aktivnost koja se oporavlja ukazuje na izvesnu dodatnu stabilizaciju u 2011. godini.

Javni sektor
Srbija je uspešno dovršila svoj stand-by aranžman povukavši nešto više od 50% od ukupnog aranžmana vrednog 3 milijarde EUR. Verovatno je da će Srbija pokrenuti pregovore o novom, (ovog puta) aranžmanu iz predostrožnosti da bi podržala kredibilitet Vladine politike. Kao verovatnu mogućnost predviđamo da će se novi stand-by aranžman zaključiti negde u 4. kvartalu. Uz približavanje izbora, MMF bi, kao nadzorni organ, trebalo da ograniči eventualna odstupanja od srednjoročnih fiskalnih ciljeva i olakša dalje strukturne reforme. Fiskalni rezultat za 2010. godinu se zaustavio u okvirima cilja od 4,8% BDP-a, dostižući nekih 0,3 pp manje, na osnovu donekle jačeg ostvarenja prihoda. Cilj za 2011. godinu je određen na 4% BDP-a, što zahteva visok stepen discipline. Sa druge strane, sposobnost da se ostvare fiskalni ciljevi bi poslala snažan pozitivan signal investitorima. To bi pomoglo i da se rastući javni dug stabiliše ispod nivoa od 45% koji je određen kao maksimum.

Monetarna politika
Na nedavnim sastancima o monetarnoj politici, NBS je odlučila da ide manjim koracima od po 25 bp, podižući stopu dva puta do 12,50% i dovodeći kumulativna povećanja do 450 bp od početka ciklusa povećanja referentne stope. NBS je odlučila da dozvoli izvesno pooštravanje preko deviznih kanala, tolerišući jačanje dinara ispod praga od 100 dinara za evro i takođe ciljajući na zauzdavanje inflatornih očekivanja. Uz očekivano dostizanje maksimalne inflacije u 2. kvartalu, očekujemo da ciklus povećanja referentne stope dostigne maksimum na sadašnjem nivou dvonedeljne repo stope. Solidno kretanje kursa dinara ukazuje na ugodniji položaj pa predviđamo veoma ograničenu šansu za agresivnije poteze NBS. Vremenski plan i stepen relaksacije ostaje zavisan od brzine povratka ukupne inflacije u ciljni koridor i kretanja kursa. I NBS izgleda odlučna da se i dalje bori protiv visoke evroizacije, ciljajući na poboljšanje delotvornosti monetarne politike.

Kretanje kursa
Posle znakova stabilizacije krajem godine, i kurs je do sada zabeležio solidan rezultat u 2011. godini, vraćajući se u dvocifrenu zonu. Povoljan sentiment svetskog tržišta snažno je podržao dinar u skorašnjem periodu. NBS se odlučila da upotrebi nominalnu apresijaciju kako bi ukrotila inflatorne pritiske, što je dovelo do manje agresivnog ciklusa povećanja referentne stope. Perspektiva ostaje nestabilna, sa rizicima u oba smera. Planirano emitovanje evroobveznica (ako bude uspešno) i potencijalan novi aranžman iz predostrožnosti sa MMF-om bi smanjili rizike, ali najverovatnije ne pre jeseni. Kako bi se podržalo poverenje investitora, veoma je poželjno održavanje fiskalne razboritosti u predizbornom periodu. Uzimajući u obzir snažna kretanja u skorašnjem periodu, ciljani koridor za 2011. godinu smo pomerili prema 95-105, gde u proseku predviđamo kurs neznatno iznad 100 dinara za evro i stalnu izrazitu nestabilnost.

Erste Bank a.d. Novi Sad
Bulevar Milutina Milankovića 11b
11070 Beograd-Novi Beograd
Tel: +381 (0) 11 201 5010
Web: www.erstebank.rs

PRObjave.com

Dugoročna makroekonomska perspektiva Srbije za 2011.