Više od polovine ispitanika, njih 55 odsto, bez obzira da li koriste i neki od štednih proizvoda, ušteđevinu čuva i "po slamaricama". Štedne proizvode koristi 42 odsto. Jedna četvrtina građana se izjasnila da ne štedi.

Ispitivanje je pokazalo da je prosečna mesečna ušteđevina u Srbiji 4.777 RSD, dok 40 odsto građana štedi između 2.000 i 6.000 RSD na mesečnom nivou. Pretpostavku da se građani ne osećaju lagodno sa sumom novca koju su u stanju da odvoje sa strane potvrđuju i brojke – oko 65 odsto građana izrazilo je nezadovoljstvo zbog toga.

Muškarci i žene podjednako, u približno 80 odsto slučajeva, navode da štede "za crne dane" ili vanredne okolnosti, dok je odvajanje novca za dopunu penzije u budućnosti ili zdravstvenog osiguranja relativno retko, naročito među mlađima od 30 godina. Štediše uglavnom odvajaju novac kada god nešto "pretekne", oko 70 odsto njih, dok malo manje od polovine tvrdi da novac štedi samo kada na umu ima konkretnu stvar na koju će ga potrošiti.

Mišljenja ispitanika o tome da li će za pet godina moći da štede više, manje, ili približno isto novca, ujednačena su (31 odsto više, 33 odsto isto, 36 odsto manje). Najveća briga koju stanovnici Srbije imaju u vezi sa štednjom tiče se makroekonomskih faktora – čak 65 odsto njih brine zbog mogućeg slabljenja valute, opadanja kupovne moći ili visoke inflacije. Sledi bojazan da uskoro više neće biti u stanju da odvajaju za štednju sa 56 odsto.

Ispitanici generalno nisu pokazali zainteresovanost za investiranje novca. O toj mogućnosti neutralno ili negativno se izjasnilo 81 odsto njih, navodeći preveliki rizik i nedostatak sigurnosti i poverenja kao glavne razloge za svoj stav. Tek svaka sedma osoba zadovoljna je svojom finansijskom situacijom.

Svaki drugi građanin Srbije zadužio bi se ukoliko za to postoji dobar razlog ili mu trenutno manjka novca. Kao dobar razlog za uzimanje kredita, preko polovine ispitanika navodi rešavanje stambenog pitanja, dok bi se svaka četvrta osoba zadužila i zbog kupovine motornog vozila ili zemljišta. Više od 70 odsto graĎana smatra da ne poseduje dovoljno znanja o finansijskim temama i oseća potrebu da se na tom polju unapredi.

KUSUR ŠTEDNJA
Uoči Dana štednje Erste Banka će svoju ponudu proširiti sa četiri nova štedna proizvoda, od kojih posebnu pažnju privlači najinovativniji i najjednostavniji – Kusur štednja. Ovaj novitet na našem tržištu oslanja se na ustaljenu naviku da se kusur pri svakoj kupovini ostavlja sa strane, samo što će se to sada činiti elektronski. Naime, pri svakom plaćanju karticom klijenti će moći da iznos zaokruže, na način koji su sami unapred odabrali, i da razlika odlazi na njihov štedni račun. Umesto u džepu, kusur će se gomilati na štednom računu. Štedni račun je isti kao i do sada, može biti sa ili bez oročenja, dinarski ili devizni. Klijenti će moći da biraju sve parametre. Proizvod će moći da koriste i postojeći i novi korisnici Erste kartica. Osim da se iznos zaokružuje, u ponudi će biti i opcija da se na štednju prebacuje određeni procenat od transakcije. Štednja klijenata će na ove načine rasti pri svakoj kupovini. Erste Banka veruje da će Kusur štednja pozitivno promeniti i same navike građana Srbije vezane za štednju. Proizvod će biti dostupan lako i jednostavno, u filijalama ili preko elektronskog bankarstva Erste Banke.

Erste Bank a.d. Novi Sad
Bulevar Milutina Milankovića 11b
11070 Beograd-Novi Beograd
Tel: +381 (0) 11 201 5010
Web: www.erstebank.rs