Upravo su oni sitemski izloženi defamacijama i kriminalizaciji od većine drugih aktera javnog života, uključujući i predstavnike Vučićeve vlasti i njemu bliskih medija. Da su se njihove vrednosti i politike poštovali ne bi ni došlo do krvavog raspada Jugoslavije, bombardovanja SRJ i mnogo čega drugog, pa je vrlo perfidno upravo njih optuživati za "izdaju Kosova" kako se to, između ostalog, ne libe da rade ni akademici ni predstavnici SPC koje je Vučić našao za shodno prve da pozove u novu rundu dijaloga. Oni su ili bili aktivni protagonisti politika Miloševićevog režima, čiji je Vučić bio istaknuti zvaničnik, koje su dovele do zločina i bombardovanja ili su vrlo glasno o zločinima nad kosovskim Albancima ćutali.

Način na koji je Vučić pozvao u dijalog, unapred amnestirajući Miloševićev režim, ni jednom rečju ne spominjući ogroman broj civilnih žrtava, iznoseći netačnosti o pravnoj utemeljenosti samoproglašenja kosovske nezavisnosti, nastavljajući da deligitimiše sve oponente njegovim politikama ne daje povoda za optimizam da je poziv upućen uistinu u najboljim namerama. Ako je Vučić uistinu za ozbiljan dijalog, on bi na njegovom samom početku mogao prvo javno uticati na svoje političko-medijsko okruženje u cilju prestanka kontaminiranja javnog prostora netačnostima i mržnjom. I za dijalog i za normalizaciju odnosa bi bilo jako korisno da smeni načelnika generalštaba Vojske Srbije generala Ljubišu Dikovića, pod čijim je jedinicama tokom rata na Kosovu počinjen najveći broj zločina protiv kosovskih Albanaca.

No, bez obzira na Vučićevu iskrenost i namere o Kosovu se naravno mora pričati. Potreba je sada izazvana i ćorsokakom u koji je zapao proces površne i neodržive "normalizacije" odnosa definisan netransparentnim Briselskim sporazumom, od koga Srbiji zavise i evropske integracije s jedne strane i sve ogoljenijim destabilišućim delovanjem Rusije u regionu s druge strane, koja pitanje odnosa Srbije i Kosova itekako koristi u tu svrhu.

Obe stvari otežavaju realizacije politika EU i ključnih zemalja članica na Balkanu od kojih zavisi i bezbednost njihovih građana. Tu vrlo verovatno leži odgovor zašto je Vučić baš sada pritisnut da potegne ovo pitanje, ali i zašto se u dijalog moramo uključiti bez obzira na neprimeren i upitno iskren poziv s njegove strane, ako smo sami iskreno posvećeni stabilizaciji i demokratizaciji regiona, ako smo iskreni partneri EU, zemljama članicama i političkom Zapadu. Pogotovu sada kada se i oni suočavaju sa neuobičajeno velikim brojem spoljnih i unutrašnjih pretnji i izazova.

I Kosovo je suočeno sa nizom ogromnih problema ili je izvor problema koji se prelivaju u region, EU pa i globalno, i očito je da samo s njima ne može ili neće da se nosi, pa je njegovo uključenje u institucije poput Interpola, a koje Srbija neretko blokira, možda jedini način da se oni nekako nadziru i suzbijaju. Ubrzano uključenje Kosova i u druge regionalne i globalne strukture bi verovatno imalo isti efekat, i Srbija na sebe preuzima veliki rizik odgovornosti blokirajući ih. Ovo posebno treba imati u vidu u svetlu nalaza da su i protagonisti nekih od terorističkih napada poslednjih godina u EU i oprema kojom su sprovedeni imali veze sa Zapadnim Balkanom, u kome je saradnja u oblasti bezbednosti na niskom nivou delimično i zbog različitog odnosa zemalja regiona prema Kosovu.

O Kosovu se što pre mora pričati i zato što Srbija mora usvajati nova strateška dokumenta iz oblasti bezbednosti i odbrane i menjati Ustav ako hoće da nastavi sa konsolidacijom demokratije. Istorijski bi bilo neodgovorno gubiti još jednu deceniju usvajajući važna akta koja bi bila u nesaglasju sa realnošću, presudama relevantnih sudova i geoplitičkim trendovima političkog Zapada čiji Srbija, smatramo u interesu svih njenih građana, treba da postane deo.

Sadržina i forma dijaloga, bez obzira na loše stanje u medijima, problematičnu iskrenost vladajuće strukture, oportunizam Zapada i revizionizam i destabilišuće politike Rusije, a pre svega potpuno zastalog procesa suđenja za ratne zločine i odbijanja da se o tome govori čak i među formalno pro-demokratski i EU nastrojenim akterima, duboko smo ubeđeni ipak se mogu oblikovati i pojačanim učešćem nekompromitovanih, odgovornih aktera u njemu. Nema izgovora za neuključivanje.

Zbog svega gore navedenog CEAS će nastaviti da daje svoj doprinos dijalogu o Kosovu, formalno uključen ili kao i do sada kroz svoje redovne aktivnosti, vodeći se sledećim:

- Uz uvažavanje poznavanja istorijskih okolnosti - novi status Kosova je pre svega determinisan masovnim ubistvima kosovskih Albanaca civila 98/99. godine, od strane bezbednosnih snaga tadašnje SRJ. O tome govori i Rezolucija SB UN 1244 koja se u Srbiji sistemski namerno pogrešno tumači. ( Pominjanje opresije i zločina na Kosovu, pozivanje na prethodna UN dokumenta gde se zahteva autonomija, spominjanje Rambujea-postaje izvor prava uključujući izjašnjavanje Kosovara o statusu...). Način na koji je Vlada Zorana Đinđića reagovala na nelegitimnu pobunu na jugu Srbije je najbolji dokaz za to- jug Srbije je i dalje deo Srbije i to niko ne spori.

- U tom kontekstu se mora posmatrati i NATO vazdušna kampanja. Politički Zapad nije uspeo, i kao deo UN i samostalno, da pre toga spreči dva genocida- u Ruandi i u Bosni i Hercegovini. Bez obzira što Srbija pod Vučićem i dalje "zabija glavu u pesak" oko toga postoje tri sudske presude o genocidu u BH, a sve je više dokaza da Miloševićeva Srbija ne samo da ga nije sprečila već je logistički i na druge načine pomagala počinioce.

- Dijalog je nemoguće voditi bez konsenzusa o stvarnom broju žrtava rata na Kosovu i NATO vadušne kampanje. Fond za humanitarno pravo objavio je podatke koje niko naučno nije opovrgao. U njima se govori o desetni hiljada albanskih civila poginulih od strane snaga SRJ i MUP-a, manje od 800 Srba, Crnogoraca, Albanaca, civila i pripadnika oružanih snaga, ubijanih od strane NATO i oko dve hiljade ubijenih ili nestalih Srba.

- Stalni sud pravde je našao da samoproglašenje kosovske nezavisnosti nije u sukobu sa međunarodnim pravom.

- Pet članica EU odnosno četiri članice NATO koje još nisu priznale Kosovo, to rade iz svojih razloga, koji nemaju veze sa masovnim grobnicama civila, to jest njihov strah od separatizma nema veze sa statusom Kosova koji je poseban slučaj. I one snose deo odgovornosti za sadašnje neodrživo stanje.

- Srbija je pristala da njen odnos prema Kosovu bude vezan i za njen proces evropskih integracija, prihvatajući pregovarački okvir, i bilo bi neodgovorno dopustiti dalji pad podrške evropskim integracijama zbog okrivljavanja drugih oko Kosova, što neretko čine i Vučićevi najbliži saradnici.

- I na kraju, ali najvažnije, Srbija i Kosovo moraju nastaviti sa suđenjima za ratne zločine pred domaćim sudovima, a Zapadna međunarodna zajednica ih u tome mora podsticati i pomoći, bez obzira koliko daleko dokazi dopru.

Smatramo da je bez otvaranja ovih tema i usaglašavanja stavova o njima dijalog neće dati željene rezultate koji moraju ići u pravcu formalizacije normalizacije odnosa, jačanja regionalne saradnje i zajedničke evro-atlantske budućnosti.

PR Komunikacije Hill & Knowlton
Ušće bb
11073 Beograd-Novi Beograd
Tel: + 381 (0)11 71 55 139
Email: office@prhillandknowlton.com
Web: www.prhillandknowlton.com
Kontakt:
Emina Ferizović
Funkcija: Account Director
Email: eferizovic@prhillandknowlton.com

Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da je pred Srbiju, uoči odluke o statusu kandidata, bio postavljen zahtev da implicitno prizna nezavisnost Kosova, odricanjem od Rezolucije 1244, što je Srbija odbila i ostala bez statusa kandidata 9. decembra.

On je ponovio da Srbija nikada neće pristati ni na implicitno, niti na eksplicitno priznavanje Kosova. Da u to ne treba sumnjati, upućuje i činjenica da bi za priznavanje Kosova bio potreban akt Vlade, Skupštine i predsednika Republike.

"Niko to, međutim, neće učiniti", naglasio je predsednik Srbije Boris Tadić, ali se, rekao je, mora tragati za rešenjima i to tako da se ne ide ispod "crvenih linija".

Tadić je ukazao da su incidenti na severu Kosova takođe velika prepreka ka statusu kandidata.

On je rekao da sa liderima EU vodi stalan dijalog i da ih ubeđuje da je Rezolucija SB UN 1244 donela ne samo mir na Kosovo, već i da predstavlja osnovu za rešenje kosovskog pitanja u budućnosti. "Rezolucija 1244 predstavlja politički stub koji može da obezbedi funkcionisanje sistema. Ona za mene nema samo simbolički značaj, već i funkcionalnu dimenziju".

Predsednik Srbije je najavio da će o ovome danas popodne u Austriji razgovarati sa austrijskim predsednikom Hajncom Fišerom. Prema njegovim rečima, taj razgovor će biti od značaja, jer je Austrija uz Nemačku imala najveće primedbe na dodeljivanje statusa kandidata.

On je objasnio da raspolaže svim informacijama o tome šta se dešavalo na sastanku u Briselu 9. decembra i dodao da su dve zemlje iznele stav da se Srbiji ne može dati zeleno svetlo za status ako se dve nedelje pre toga pucalo na vojnike Kfora.

Upitan da li Srbija može da ubedi te zemlje, a to su Austrija i Nemačka, da promene mišljenje, Tadić je odgovorio: "Pre toga moramo da ubedimo neke naše sunarodnike na Kosovu da ne pucaju na Kfor".

Boris Tadić je dodao da on nema operativne sisteme - vojsku, policiju, institucije - kojima bi mogao da brani srpsko stanovništvo na Kosovu i da vrši uticaj na ekstremiste među Srbima, koji svojim postupcima mogu da poruše sve što je Srbija postigla proteklih godina. "Džaba i mišljenje Evropske komisije i stav 25 članica EU da Srbiji treba pored statusa dati i datum za pregovore, kad neko zapuca na Kfor", rekao je Tadić.

Predsednik Tadić je još jednom apelovao na Srbe na Kosovu da vode računa o svojim životima, ali i o tome da stave pod kontrolu ekstremiste koji bi "još da ratuju" i da zaustave Srbiju u procesu evrointegracija.

On je naglasio da je Srbiji sužen manevarski prostor. "Mi hodamo po žici od 2000. godine. Deset godina pre toga su nam sužavali prostor. Nemam širinu mosta za pregovore već uzani prostor, a uvek postoji rizik da se on još dodatno suzi", rekao je Tadić.

Boris Tadić: U Demokratskoj stranci nema podela

Predsednik Srbije i lider DS Boris Tadić demantovao je špekulacije o podelama u Demokratskoj stranci.

Tadić je novinarima nakon obilaska radova na izgradnji obilaznice oko Beograda rekao da je priča o podelama u Demokratskoj stranci potpuno nerealna i netačna, jer podela nema.

"Ne razgorevajte vatre koje ne postoje. Ta izmišljena priča o podelama je dobra za medije, ali je potpuno nerealistična", rekao je Tadić i dodao da u Demokratskoj stranci postoje različita mišljenja, kao i u svim drugim institucijama, jer su u pitanju različiti ljudi.

Komentarišući pisanje medija da je njegov zamenik Dragan Đilas tražio smene pojedinih ministara, Tadić je odgovorio da je on (Đilas) govorio o potrebi da se ispita odgovornost svih u tom procesu, kao što se to desilo u kabinetu potpredsednika vlade za evropske integracije Božidara Đelića.

"I ja svaki dan preispitujem svoju odgovornost", istakao je predsednik Boris Tadić.

On je napomenuo da Demokratska stranka godinama radi na rešavanju istorijskih problema, da je nekada uspešna, a nekada ne, i da je normalno da prilikom rešavanja svih tih problema postoje različita mišljenja.

Lider Demokratske stranke je podsetio da je u prethodnom periodu, sa DS kao vodećom strankom koalicije na vlasti, urađeno nešto što niko drugi u Srbiji ranije nije uradio, poput završetka saradnje sa Haškim tribunalom, potpisivanja SSP-a, hapšenja kriminalaca...

On je istakao da su i stranka i on i njegovi saradnici neprestano angažovani na svojim poslovima.

"Pitaju me zašto loše izgledam. Nismo bolesni, nego radimo od jutra do mraka na rešavanju problema i zbog toga ćemo i ubuduće tako izgledati", poručio je Boris Tadić.

Demokratska stranka
Krunska 69
11000 Beograd
Tel: 0113443003
Fax: 0112444864
Email: redakcija@ds.org.rs
Web: www.ds.org.rs
Kontakt:
Veb redakcija DS
Funkcija: Info/web
Email: redakcija@ds.org.rs

"Nikada nismo dobili tako pozitivne ocene kao u proteklih nekoliko meseci iz Evropske komisije. Te ocene ne dajemo mi sami. Srbija iz jednog jedinog razloga nije dobila status kandidata i to je dijalog sa Prištinom, posebno pitanje regionalnog predstavljanja Kosova", objasnio je Tadić.

Boris Tadić je naglasio da je Demokratska stranka uvek tragala za rešenjem konflikata, pa i problema KiM, i podsetio da je premijer Zoran Đinđić svojevremeno predlagao podelu Kosova, što danas najveći deo međunarodne zajednice ne bi podržao, pa ni Rusija.

Srbija, međutim, i dalje po pitanju Kosova nastupa onako kako je predlagao Zoran Đinđić — idući u susret rešenju a ne tako što pasivno čeka rešenje.

Predsednik Tadić je još jednom naglasio da je nemoguće rešiti problem Kosova, a da Srbija ne postane članica EU, jer članice EU odlučuju šta će biti na Kosovu.

"Da bismo rešili problem Kosova, moramo da imamo plan, i plan imamo. Ne treba nam preokret u politici, kao što predlažu LDP i SPO kalkulišući uoči sledećih izbora, a ne zato što žele da reše problem", rekao je Tadić.

On je podsetio na četiri tačke koje, uz nepriznavanje nezavisnosti Kosova, vidi kao osnov za rešenje kosovskog problema: specijalne garancije za Srbe južno od Ibra, zaštita državne i građanske srpske imovine, poseban status za manastire i svetinje i specijalno rešenje za sever.

"To je politika odgovorne zemlje koja razume političke procese u svetu i koja razume da njene odluke moraju da budu stavljene u kontekst svetske politike. Kada bismo mogli sami da rešimo problem, bili bismo bogovi. Pošto nismo bogovi, već samo obični ljudi, i našu politiku moramo staviti u kontekst sveta sa kojim smo povezani", rekao je Tadić.

Politika "i EU i Kosovo" nije rigidna, a odustajanje od bilo kojeg njenog pola bilo bi naivno ili opasno.

"Naivna je politika koja predlaže odustajanje od legitimnih interesa države, ali je ona koja pitanje Kosova stavlja iznad života ljudi — opasna", naglasio je predsednik Tadić.

On je istakao da je nemoguće rešenje tražiti u okviru Ahtisarijevog plana, jer on Srbima na severu Kosova daje manja prava od onih koja uživaju trenutno, ali i zato što bi time Srbija odustala od svojih principa i legitimnih interesa i pokazala da je i u budućnosti spremna da čini takve ustupke.

Sa druge strane je, kako je upozorio, opasna i politika zamrzavanja konfikta, "jer je kukavička i nerealistična i sa stanovišta logike je politika koja vodi u poraz".

"One koji predlažu zamrzavanje konflikta i udaljavanje od EU u ime Kosova, treba stalno pitati uz čiju ćemo pomoć odbraniti naše interese na KiM. One koji predlažu Ahtisarijev plan treba pitati kako će Srbi na severu KiM da odustanu od prava koja imaju i svedu se na nivo prava koja im nudi Ahtisarijev plan", objasnio je Tadić.

Plan koji sada sprovodi Vlada Srbije, prema njegovim rečima, nije izdajnički, iako njegovom realizacijom niko neće dobiti sve, a nezadovoljnih će biti i u srpskom i u albanskom narodu.

"Naš predlog podrazumeva, ne podelu, već da se pronađe odgovor na realnost na Kosovu — jedna je albanska a jedna je srpska, i uveren sam da je plan koji imamo ostvarljiv", kazao je Tadić.

Osvrćući se na ambicije političkih oponenata Demokratske stranke, predsednik je podsetio da je vlada u kojoj je svojevremeno učestvovala Srpska radikalna stranka, odnosno današnji lideri Srpske napredne stranke, napravila javni dug od 120 odsto bruto domaćeg proizvoda.

"Promene su i promene na gore i promene mogu biti ponovno zaduženje od 120 procenata", rekao je Boris Tadić.

Komentarišući poruke koje se upućuju iz Demokratske stranke Srbije, Tadić je konstatovao da je apsurno da pretenzije na državno kormilo imaju oni koji su za sobom ostavili toliko velikih afera.

"Ne postoji nijedna vlada iz prošlosti koja nam nije ostavila problem, jedina vlada koja nije stvarala probleme bila je vlada Zorana Đinđića i zbog toga je smrtno stradao", rekao je Tadić.

Srbiji je, kako je istakao, potreban kontinuitet promena, i to promena koje će društvo menjati u realnom vremenu, u skladu sa kretanjima na međunarodnoj areni.

"Samo ako se ponašamo kao inteligentno društvo koje je u stanju da se prilagodi novim okolnostima možemo da opstanemo", rekao je Tadić, poručujući stranačkim kolegama da nije uvek zadovoljan spremnošću DS da se menja i prilagođava novim okolnostima.

Boris Tadić je objasnio da je vlada danas u poziciji da donosi odluke koje nisu popularne, jer veruje da su one u korist građana, i da će se njihovo blagotvorno dejstvo pokazati u budućnosti.

"Danas svi u svetu kreiraju promene, a promene ne donose političke kukavice, ni na političkoj sceni, ni u Demokratskoj stranci. Promene ne donose oni koji ne smeju da se izjasne šta bi sa barikadama na severu Kosova. Promene ne donose oni koji ne smeju da kažu da li bi završili saradnju sa Haškim tribunalom", istakao je Tadić aludirajući na politiku nekih opozicionih stranaka.

Predsednik Tadić je rekao da je u prošloj vladi Demokratska stranka zatražila od svog koalicionog partnera DSS-a odlučniji obračun sa organizovanim kriminalom, ali da je odbijena sa obrazloženjem da je to opasno.

"Kada smo ih izbacili iz vlade, postali smo ratnici u borbi protiv organizovanog kriminala", istakao je Tadić.

Prema njegovim rečima, odnos prema radu je suštinska promena i najveća i najdublja reforma koja mora da se sprovede u Srbiji.

"I kada posrnemo — ustaćemo, i ako ne dobijemo kandidaturu i datum danas — dobićemo sutra, da smo odustali devedesetih godina, nikada se ne bi desio Peti oktobar. I kada mislite da vam je teško, da ste sami i kada mislite da je sve izgubljeno, to je upravo onaj trenutak kada stvari kreću nabolje. Uslov je da verujete u ono što radite i da preuzimate rizike", objasnio je predsednik Boris Tadić.

Demokratska stranka
Krunska 69
11000 Beograd
Tel: 0113443003
Fax: 0112444864
Email: redakcija@ds.org.rs
Web: www.ds.org.rs
Kontakt:
Veb redakcija DS
Funkcija: Info/web
Email: redakcija@ds.org.rs