„Roggenart na nemačkom jeziku znači 'umetnost raži' pa možemo reći da naši hlebovi predstavljaju pravu pekarsku umetnost. Proces izrade hleba u našim pekarama počinje pažljivim odabirom raži sa polja iz Donje Austrije, a zatim se sa posebnom pažnjom pristupa zamesu i pečenju prema tradicionalnim austrijskim recepturama i tako nastaje čuvena, izuzetno hrskava, Roggenart korica", rekao je Nemanja Popov, genralni direktor Roggenart-a i dodao: „Svaki naš proizvod je kao ručni rad i on u sebi nosi strast i posvećenost vrhunskom kvalitetu, kako bismo našim potrošačima mogli da pružimo jedinstveni Roggenart ukus. Pozitivne rekacije ljudi koji kupuju u našim prodavnicama i njihovo zadovoljstvo uveravaju nas da smo na pravom putu."

Roggenart u svojoj ponudi ima širok asortiman najkvalitetnijih vrsta hleba, slatkog i slanog peciva, sendviča, kafe i hladnih vitaminskih napitka. Jedinstveni ražani hlebovi prave se ručno, ne sadrže aditive i veštačke boje, a prirodno kiselo testo daje im poseban ukus, aromu i svežinu koja traje nekoliko dana. Ražani hlebovi bogati su vlaknima, kalcijumom i gvožđem i preporučuju se dijabetičarima, sportistima i najmlađima. Od nedavno, Roggenart proizvodi i jedini licencirani Hrono hleb po recepturi dr Ane Gifing koji sadrži netopiva vlakna koja pomažu u probavi i pružaju osećaj sitosti.

O Roggenart-u
Roggenart na tržištu Srbije posluje od 2014.godine kao srpsko-austrijsko poslovno partnerstvo. Osnovni Roggenart proizvod jesu hlebovi od najkvalitetnijih sorti raži izrađeni prema tradicionalnim austrijskim recepturama uz korišćenje kiselog testa, što je starinska najprirodnija zamena za kvasac hlebu daje poseban ukus i čini ga zdravijim i dugotrajnijim. U moderno opremljenim objektima, otvorenim na 12 lokacija u Beogradu i 2 u Novom Sadu, pored ražanog hleba, u ponudi se nalazi i veliki izbor peciva, sendviča, pita, salata, tartova, kolača, kao i kafa vrhunskog kvaliteta. Brend Finest breads by Roggenart možete pronaći na prodajnim mestima: Aroma, Roda, Univerexport, Idea, Mercator. Više informacija na www.finestbreads.rs

PR Komunikacije Hill & Knowlton
Ušće bb
11073 Beograd-Novi Beograd
Tel: + 381 (0)11 71 55 139
Email: office@prhillandknowlton.com
Web: www.prhillandknowlton.com
Kontakt:
Emina Ferizović
Funkcija: Account Director
Email: eferizovic@prhillandknowlton.com

Kada čujem reč "Lavaš - Juha hleb", odmah mi navru sećanja na dane detinjstva... Prisećam se kako je moja majka, zajedno sa mojom ujnom, bakom i komšinicom mesila testo. Ostavljala ga je da naraste i sazri a zatim ga delila na male valjke, poznatije kao "kjunde". Jedna ili čak dve od prisutnih domaćica, pripremale su Tandir ili Saj, konkavnu - kružnu metalnu posudu, koju su sa donje strane premazivale "Širom", mešavinom pepela, đubriva i gline...

Za to vreme, mi, deca spremali smo drva od kojih ćemo napraviti vatru ispod Tandira ili Saja. I tada je mogao da počne obred u kom domaćica razvlači testo drvenom oklagijom, omotanom tankim slojem papira, iz koje je na krajevima virio tanak sloj olova...
Pre svega, bilo je potrebno vodom nakvasiti gornji deo Lavaš hleba, kako bi bilo moguće zalepiti ga za vrele zidove Tandira.

I stigosmo do trenutka kada je prvi Lavaš hleb pečen... Dok je još uvek vreo, mi- deca, rasparčavali smo ga i valjali u brašno i premazivali "dojmazdom"... ukus toga bio je toliko savršen da se ne može rečima opisati. Neki gurmani drobili su u "dojmazd" običan sir ili švabski sir iz ovčijih koža, ali ja sam ih smatrao perverznjacima, jer je ovah hleb sam po sebi bio toliko ukusan da mu nije bilo potrebno išta dodavati.

Ovo "porodično" pripremanje hleba bilo je dvostruko korisno, jer su deca bila mirna i poslušna, a istovremeno su bila i od koristi domaćicama.

LAVAŠ - NA VENČANJIM, PUTOVANJIMA I SVAKOJ PRILICI
Vruć LAVAŠ sa sirom iz mešine, kajmakom i bakinskim pradajzom je jedinstveni ukus koji bi svakako trebalo probati. Narodni sendviči sa Lavaš hlebom su pravi specijalitet - valjkastog su oblika, a još ih nazivaju "durmecima".

Negde se služi brašno i halva, umotana u Lavaš hleb, a ni jedno venčanje na ovim prostorima ne završava se bez Lavaša. Ovaj hleb jede se sa rukama, bez korišćenja probora. Još od pamtiveka, Lavaš hleb je umakan u supu a na duga putovanja nošen je uvaljan u debeo sloj brašna. Okoreo Lavaš hleb, smekšavali smo potapanjem u mleko ili bismo ga jeli uz kiselo mleko ili neke druge, na brzinu pripremljene suplemente.

O Lavašu i proizvodima nastalim od njega napisano je čak i nekoliko naučnih istraživanja. U knjizi "Jermenska kuhinja", 1960. godine se po prvi put spominju termini "Jermenski Lavaš hleb" i "Matnakaš".

MNOGO OBLIKA NEPRIKOSNOVENOG LAVAŠA
Adam Oleari još je u XVII veku pisao je o azerbejdžanskom hlebu : "Prisutne su razlite vrste hleba, napravljene od pšeničnog brašna, kao što su: komac - biskvit debeo oko tri prsta i dugačak kao polovina Lavaša, zatim Lavaš - okrugli hleb, Piskeš - dužine jednog lakta, koji se peče prilepljen za kućnu peć i prošaran je sa pet brazda, Sengek - umešen na okruglim posudama, i na posledku, Juha - tanak hleb, gotovo kao papir, dužine jedne ruke i približno isto toliko i širok.

Tatari takođe pripremaju Lavaš hleb, nazvan Bak Lavaš. N.A. Kisjakova i A.L. Peršjuca, napominju da se u turskim selima pripremaju Lavaš pite. I.A. Agranovič, 1876. godine, rekao je da se u Azerbejdžanu, u oblasti Lankaran, takođe priprema Lavaš pita.

Fine paste od sušenog voća, nazvane azerbejdžanske Lavaše, pronašle su svoj put do stare slavonske kuhinje. Kuvanje različitih vrsta tankog valjanog hleba koji nema veliku debljinu, tipično je za azerbejdžansku kuhinju, na primer Juha (na turskom Jufka, odnosno pita). Mnogi ljudi koji su posetili Azerbejdžan pisali su o ovom neobičnom i tankom vidu "hleba" sa kojim su se tamo susreli.

Veoma tanki komadi pšeničnog hleba, za nijansu deblji od naših palačinki, nazvani su "Kameškovo" jer su pečeni na sitnom vrelom kamenju. Ovi hlebčići istovremeno mogu poslužiti i kao salvete a sasvim dobro mogu poslužiti i kao "kašike" za konzumiranje supe...

Tanki lavaš može da se koristi i kao buritos ili sendivč koji se puni povrćem, zelenom, barenim jajetom i rastopljenim puterom. Ovaj vid Lavaša obavezno se servira s šašlikom /komadi mesa na nanizano na metalnom ražnjiću i pečeno na otvorenoj vatri.

Blumen Group
Milana Rakića 65a
11000 Beograd
Tel: +381 11 4082568
Web: www.blumengroup.rs
Kontakt:
Marijana Dobrenović
Funkcija: Key Account Manager
Tel: +381 11 4082568
Email: marijana.dobrenovic@blumengroup.rs

Program Četvrtog međunarodnog festivala hleba predstaviće: prof. dr Đorđe Psodorov, Institut za prehrambene tehnologije, Sima Matić, direktor Žitovojvodine Novi Sad, Dimitrije Vujadinović, direktor Festivala, Vladimir Stepanov, graditelj holandske vetrenjače (Ravno Selo).

Posle konferencije za štampu predviđena je degustacija karlovačkih kuglofa uz vino iz podruma Mačak (Irig).

Za sve dodatne informacije možete nam se obratiti na tel. 021-553830.

Biće nam posebno zadovoljstvo da Vas vidimo i predstavimo Vam naš ovogodišnji festivalski program.

Centralna tema ovogodišnjeg festivala - Od zrna do hleba, jeste povezanost mlinarstva (vetrenjače, vodenice, suvače, parni mlinovi) i hleba. Programom festivala planirane su izložbe:
Mlin kao inspiracija likovnih umetnika, obuhvatiće oko 20 dela (crteže, grafike ulja na platnu) naših renomiranih likovnih umetnika;
Vodenica - Božija i đavolja, izložba akvarela Milutina Dedića;
Izložba dokumentarne fotografije o vodenicama u Srbiji;
Parni mlinovi - industrijska baština, dokumentarne fotografije o starim parnim mlinovima u Srbiji; Žrvanj - od neolita do 21. veka, prikazaće oko 15 originalnih tipova manjih kamenih žrvanja od neolitskog, preko mehaničkog do savremenog električnog;
Muzej vetrenjača i vodenica, predstaviće putem fotografija, postera, stalnu postavku i aktivnosti najvećeg svetskog muzeje vetrenjača i vodenica iz grada Gifhorna u Nemačkoj.

Balkankult fondacija
Đorđa Jovanovića 9
11000 Novi Sad
Tel: +381 021 553-830
Fax: +381 11 362-1762
Email: projects@balkankult.org
Web: www.balkankult.org
Kontakt:
Danijela Aćimov
Funkcija: koordinator projekta
Tel: 021/553-830
Mob: 063/590-369
Email: projects@balkankult.org