Većina ispitanika u okviru istraživanja kaže da štedi radi stvaranja finansijske rezerve, za penziju, radi kupovine ili renoviranja doma. Poljaci i Slovaci su šampioni štednje u regionu i ostavljaju na stranu 15% odnosno 12% mesečnih neto prihoda, a za njima slede Austrijanci, Nemci i Česi sa 9%. Poređenja radi, Britanci su uštedeli samo 7% u prvoj polovini 2012. godine, iako je njihov nivo prihoda uglavnom stabilan.

Štedne knjižice i štednja u stambenim štedionicama su najpopularniji proizvodi

Austrijanci i Česi nisu značajnije reagovali na činjenicu da su njihove vlade osetno smanjile subvencije stambenim štedionicama u okviru paketa mera štednje. Zahvaljujući tome, 67% Austrijanaca i više od polovine čeških štediša ostaju verni štednji u stambenim štedionicama. Međutim, tri četvrtine štediša u CIE se brine da će njihove lokalne valute devalvirati i da će se zbog toga štednja manje isplatiti u budućnosti. Skoro tri četvrtine Poljaka, Austrijanaca i Nemaca se brine zbog visoke inflacije i pada kupovne moći.

Nizak nivo zadovoljstva sa aktuelnim nivoom štednje u CIE u odnosu na Austriju i Nemačku

Samo 20 do 30% građana CIE je zadovoljno iznosom koji su trenutno u stanju da uštede, u odnosu na više od polovine Austrijanaca ili Nemaca. Najmanje zadovoljni su Ukrajinci, pa zatim Srbi i Mađari. Ova percepcija je u skladu sa finansijskom situacijom u kojoj se ljudi nalaze. Dok većina Austrijanaca i Nemaca vidi svoju ličnu finansijsku situaciju kao dosta dobru, samo 16% stanovnika CIE je zadovoljno svojom finansijskom situacijom. Njih 40% kaže da je njihova situacija "osrednja".

U nominalnim iznosima, Nemci su na prvom mestu (178 EUR ušteđeno mesečno), pa slede Austrijanci (164 EUR), Poljaci (90 EUR), Slovaci (83 EUR) i Česi (78 EUR). Barometar otkriva prilično veliki jaz, s obzirom na to da Mađari, Ukrajinci, Srbi, Hrvati, Crnogorci i Rumuni ostavljaju na stranu manje od 50 EUR mesečno.

Srednjoročno gledano, više od pola Čeha, Slovaka, Mađara, Rumina, Hrvata i Srba veruje da će kroz pet godina štedeti isto ili više nego danas. 25% Britanaca je reklo da očekuju da će štedeti manje u trećem kvartalu 2012. godine, a skoro polovina (49%) je rekla da se iznos neće promeniti. U ovom trenutku, 8 od 10 Srba, Rumuna i Mađara se oseća lično pogođenim negativnom ekonomskom situacijom u svojoj zemlji, dok manje od polovine
Čeha i Austrijanaca oseća uticaj globalne finansijske krize.

Većina stanovništva u CIE bi se zadužila samo radi kupovine stana ili kuće

"Više od pola stanovnika CIE kaže da je veoma pažljiva kada se radi o zaduživanju. Većina bi se zadužila samo radi kupovine stana ili kuće i odlučila bi se za bankarski kredit ili bi pozajmila novac od porodice", objašnjava Škopek. Međutim, nedostatak novca nije pokvario neke tradicije. Skoro trećina Poljaka kaže da bi uzela kredit ili otplaćivala u ratama kada se radi o pokrivanju troškova svadbe.

Od banaka se očekuje da obezbede finansijsku edukaciju

Više od pola ispitanika u svih 12 zemalja u kojima je anketa sprovedena smatra da je nedovoljno informisana o finansijskim temama. Skoro dve trećine Čeha i Slovaka smatra da bi deca trebalo da uče kako da barataju novcem najkasnije u osnovnoj školi. Ogromna većina stanovnika u CIE želi da bude bolje informisana o ekonomiji i finansijama uopšte.
Svaki drugi Rumun smatra da je veoma važno da se banke angažuju u finasijskoj edukaciji kako odraslih tako i dece. Skoro 90% svih ispitanika smatra da bi banke trebalo da ponude odraslima mogućnost da unaprede svoje znanje o finansijskim i ekonomskim
temama.

Erste Bank a.d. Novi Sad
Bulevar Milutina Milankovića 11b
11070 Beograd-Novi Beograd
Tel: +381 (0) 11 201 5010
Web: www.erstebank.rs

Pet malih hidroelektrana kompanije Eco Energo Group, izgrađenih na reci Vlasini u okolini Crne Trave i sufinansiranih investicionim kreditom Erste Banke 2010. godine, završene su i počele da rade tokom 2012. godine. U Vrbasu uskoro počinje da radi biogas postrojenje kompanije Mirotin Energo, takođe finansirano investicionim kreditom Erste Banke.

Najnoviji projekat, male hidroelektrane Rečica i Crkvina na reci Bistrici u mestu Bistrica kod Nove Varoši, ulazi u fazu izgradnje. Radovi počinju u petak 7. septembra. Reč je o projektu privrednog društva W&W Energy iz Kragujevca. Mala hidroelektrana Crkvina imaće ukupno instalisanu snagu od 960 KW sa projektovanom godišnjom proizvodnjom od 4.296.330 kilovat sati. Ukupna visina investicije je 1,25 miliona evra, od čega je 80% sredstava obezbeđeno kroz projektno finansiranje od strane Erste Banke. Mala hidroelektrana Rečica imaće ukupno instalisanu snagu od 1.400 KW sa projektovanom godišnjom proizvodnjom od 6.736.160 kilovat sati. Ukupna visina investicije je dva miliona evra, od čega je 80% sredstava obezbeđeno kroz projektno finansiranje od strane Erste Banke.

"Realizovanje ovakvih projekata često podrazumeva veoma kompleksne aktivnosti, i za nosioce projekta i za finansijere. Želeći da podržimo razvoj proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, u kojoj leži veliki potencijal, razvili smo specifično znanje koje klijentima omogućava da se upuste i u najzahtevnije poduhvate", izjavila je Aleksandra Gajić, direktorka Sektora poslova s pravnim licima Erste Bank a.d. Novi Sad. Ona je naglasila i važnost znanja i iskustva koje Erste Grupa ima u finansiranju ovih projekata u regionu, na koje se Erste Banka može osloniti i pomoći budućim investitorima i prilikom strukturiranja projekata.

Erste Bank a.d. Novi Sad
Bulevar Milutina Milankovića 11b
11070 Beograd-Novi Beograd
Tel: +381 (0) 11 201 5010
Web: www.erstebank.rs

Ukupni krediti u odnosu na kraj 2011. godine su povećani za 8,42%% i iznose 55,8 milijardi dinara. Plasirani krediti stanovništvu i mikro klijentima su uvećani za 9,05% i iznose 25 milijardi dinara, dok su krediti plasirani pravnim licima u odnosu na kraj prethodne godine povećani za 7,54% i premašili su iznos od 30 milijardi dinara.

Depoziti stanovništva i mikro klijenata su u odnosu na kraj prethodne godine povećani za 11,37% i iznose 25,6 milijardi dinara. Depoziti pravnih lica su u odnosu na kraj 2011. godine povećani za 26,05% i iznose 13,6 milijardi dinara.

U pogledu operativnog poslovanja, Banka je na kraju prvog polugodišta 2012. godine ostvarila 3,4% više operativnih prihoda u odnosu na isti period prethodne godine, dok su operativni rashodi porasli za 7,6%. Operativna dobit u prvom polugodištu ove godine je za 5% manja u odnosu na isti period prethodne i iznosi 836,6 miliona dinara, dok je u Q2 2011. bila 880,6 miliona dinara. Finansijski rezultat na kraju drugog kvartala 2012. godine, podržan i određenim prihodima sa jednokratnim efektima, iznosio je 492,6 miliona dinara što je 64,1% više u odnosu na isti period prethodne godine kada je iznosio 300,2 miliona dinara.

U prvom polugodištu ove godine za 15,76% je uvećan broj korisnika alternativnih kanala distribucije tako da sada više od 100 hiljada klijenata Erste Banke koristi internet i telefonsko bankarstvo. Ukupan broj klijenata Erste Banke je premašio 300 hiljada.

PROGNOZA

Erste Bank a.d. Novi Sad će nastaviti da pruža podršku stanovništvu i privredi Srbije prilikom ostvarivanja njihovih finansijskih potreba i ciljeva. Principi poslovanja koji podrazumevaju fokus na stalno poboljšavanje usluge klijentima, konstantno unapređivanje unutrašnje organizacije i efikasnosti te razvijenu politiku upravljanja rizicima, osnova su poslovanja Banke i u ovoj godini.

NAPOMENA: Objavljeni rezultati pojedinačnih članica Erste Grupe nisu direktno uporedivi sa objavljenim rezultatima Erste Grupe po segmentima. Zbog efekata konsolidacije na nivou Erste Grupe, prema kojima se određene transakcije Erste Bank a.d. Novi Sad sa članicama Erste Grupe eliminišu, kao i zbog distribucije određenih troškova alociranog kapitala, konsolidovani rezultati Erste Bank a.d. Novi Sad na nivou Erste Grupe razlikuju se od rezultata koje je Banka ostvarila i prikazuje na lokalnom nivou.

Erste Bank a.d. Novi Sad
Bulevar Milutina Milankovića 11b
11070 Beograd-Novi Beograd
Tel: +381 (0) 11 201 5010
Web: www.erstebank.rs

Budući da je internet sve neophodniji za svakodnevno funkcionisanje, i da ljudi sve češće koriste mobilne uređaje kako bi neprestano bili na mreži, besplatnim bežičnim internetom u filijalama Erste Banka želi da omogući klijentima da brzo i lako dođu do važnih informacija, prate aktuelnosti, odgovaraju na poslovne mejlove ili komuniciraju sa prijateljima na društvenim mrežama i dok obavljaju poslove u banci.

U pomenute tri filijale klijentima je omogućeno da besplatno koriste Wi-Fi internet brzine 4 Mbps. Za pristup internetu nije potrebno unositi korisničko ime ili lozinku, već je dovoljno pronaći mrežu pod nazivom "ERSTE_WiFi_FreeZone" i povezati se. U zavisnosti od fizičkih karakteristika zgrada i okruženja, domet signala može biti do trideset metara, pa će internet moći da se koristi i u neposrednoj blizini Erste filijala. Tu pogodnost sigurno će ceniti i posetioci platoa u Bačkoj Palanci, koji se nalazi preko puta filijale Erste Banke u tom gradu, a signalom će biti zahvaćen i deo parka kod filijale u Bičaninovoj u Beogradu, kod početne stanice autobuske linije 47.

U zavisnosti od rezultata pilot faze, planirano je da besplatano korišćenje interneta bude omogućeno u više desetina filijala Erste Banke.

Erste Bank a.d. Novi Sad
Bulevar Milutina Milankovića 11b
11070 Beograd-Novi Beograd
Tel: +381 (0) 11 201 5010
Web: www.erstebank.rs

Ključno pitanje da li će inflacija ili deflacija biti preovlađujući faktor za tržišta u narednim godinama ostaje i dalje bez odgovora. U vreme visoke inflacije, realna sredstva postaju dominantna klasa sredstava, a u toku deflacije gotovina. Zlato je likvidno, deljivo, neuništivo i lako za transport. U isto vreme ono predstavlja jednostavno, provereno tokom vremena i pouzdano dobro koje se može priuštiti i koje služi za zaštitu od ogromnih repnih rizika sa kojima se trenutno suočavamo. Pored toga, postoji globalno tržište zlata i nema rizika od neizvšenja obaveza; stoga se zlato sve više vidi kao visokokvalitetna gotovina, a sve manje kao produkt, što utiče na konstantan porast njegove cene.

Duži period negativnih realnih kamatnih stopa i globalna kriza duga bi trebalo da utiču na dalji porast cena zlata

Ronald Štoferle ističe da je jedan razlog za odličan učinak zlata relativno mala količina dragocenog metala u odnosu na novčanice koje mogu da se štampaju po nahođenju.

"Zlato je na takvoj ceni zato što je godišnja proizvodnja u odnosu na rezerve tako mala. Rezerve zlata rastu po stopi od oko 1,5 odsto godišnje. S druge strane, agregati novčane mase rastu višestruko brže" Pored toga, privlačnost zlata kao bezbednog oblika štednje raste baš u ekonomski neizvesnim vremenima. "Evropska centralna banka je upravo snizila kamatne stope na najniži nivo svih vremena, koji će se izgleda zadržati određeno vreme.
Negativna realna kamata predstavlja savršeno okruženje za zlato," objasnio je ekspert Erste Grupe za zlato.

Aktuelnu visoku nabavnu cenu zlata najbolje ilustruje sledeći primer: "Ukoliko se uporedi cena piva sa cenom zlata, mogli biste da kupite oko 136 litara piva na ovogodišnjem "Oktoberfestu" u Minhenu za jednu uncu zlata. Srednja vrednost je, istorijski gledano, 87 litara. Vrhunac je dosegnut 1980. godine, kada ste mogli da kupite 227 litara piva," rekao je Štoferle, uz smeh.

Erste Grupa je vodeći pružalac finansijskih usluga u centralnoj i istočnoj Evropi. Preko 50.000 zaposlenih opslužuje oko 17 miliona klijenata u 3.200 filijala u 8 zemalja (Austriji, Češkoj Republici, Slovačkoj, Rumuniji, Mađarskoj, Hrvatskoj, Srbiji, Ukrajini). Na dan 31. mart 2012. Erste Grupa je dostigla nivo od 216,7 milijardi EUR bilansne sume, operativni rezultat od 915,7 miliona EUR i odnos troškova i prihoda od 50,8%.

70 odsto ukupne tražnje za zlatom potiče iz tržišta u usponu

Glad za zlatom na tržištima u usponu takođe je odgovorna za porast cene. Dok se 1980. godine na Evropu i SAD još uvek odnosilo 70 odsto globalne tražnje za zlatom, sada je to jedva 20 odsto. U toku poslednjih pet godina, udeo tržišta u usponu u ukupnoj tražnji za zlatom porasla je na 70 odsto. Više od pola od toga se odnosilo na Kinu i Indiju. Pored jakog
tradicionalnog afiniteta prema zlatu (posebno u Indiji), rast tražnje i stope štednje na tržištima u usponu mogu se pripisati većem prosperitetu. Međutim, opcije lokalnih investitora su veoma ograničene u smislu kako mogu da upotrebe svoju štednju. U tom smislu, zlato se već vekovima dokazuje kao najbolje sredstvo za očuvanje vrednosti. "Pod pretpostavkom da dohoci u Kini i Indiji nastave da rastu, a realne kamatne stope ostanu negativne ili niske, zlato će automatski imati koristi od toga," rekao je Štoferle.

Pored toga, kritika hegemonije USD kao valute sve je intenzivnija: izgleda da bi mnoge zemlje želele da se oslobode ropske veze sa američkom valutom. Kina, Rusija i Indija, ali i Japan, sve više pokazuju želju da obavljaju plaćanja po osnovu bilateralne trgovine u sopstvenim valutama ili produktima da bi izbegle američki dolar. To je jasan pokazatelj promene paradigme, posebno pošto se više od 2/3 svih američkih dolara drži u inostranstvu.

Godine 2011. centralne banke su kupile istu količinu zlata kao 1964. godine

Centralne banke takođe prate globalni trend zlata. Prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), američki dolar je još uvek najveća od svih globalnih valuta rezervi, sa velikim
udelom od 61,7 odsto. 27,5 odsto je u evrima, a preostalih 12,6 odsto u zlatu i drugim valutama. "Ova razmera će se verovatno drastično promeniti u budućnosti," veruje Štoferle.
Razlog: "U toku prethodne godine, naročito su centralne banke kupile istu količinu zlata kao poslednjeg puta 1964. godine." Prema istraživanju1 54 centralne banke, koje su odgovorne za portfolio od ukupno 6.000 milijardi USD, 71 odsto ispitanika je reklo da je popularnost zlata jasno porasla tokom evro krize.

Zlato je sredstvo bezbedne luke i mesto mu je u svakom portfoliju

"Zlato je definitivno postalo atraktivnije kao "sredstvo bezbednog utočišta" u turbulentnim vremenima na globalnim finansijskim tržištima," rekao je Štoferle. Zlato bez problema ispunjava zahteve da bi se smatralo "sredstvom bezbednog utočišta" (niski kreditni i tržišni rizici, visoka likvidnost tržišta i nizak rizik od inflacije i deviznog kursa)."Svi pričaju o zlatu, ali ono se ne nalazi na svim računima porfolija: Na zlato još uvek otpada samo 0,15 odsto institucionalnih portfolija. Akcije rudnika zlata takođe zauzimaju mali udeo."

Erste Bank a.d. Novi Sad
Bulevar Milutina Milankovića 11b
11070 Beograd-Novi Beograd
Tel: +381 (0) 11 201 5010
Web: www.erstebank.rs

Istraživanje o planovima građana Srbije na temu letovanja u 2012. godini i načinima plaćanja troškova vezanih za letovanje za Erste Grupu sprovela je agencija za istraživanje tržišta Imas International.

Demografski posmatrano na letovanje ide 57 odsto ispitanika od 15 do 29 godina, 44 odsto ispitanika od 30 do 49 godina i samo 25 odsto starijih od 50 godina. Istraživanje pokazuje da je muškarcima letovanje važnije, jer će ove godine letovati 42 odsto muškaraca u odnosu na 36 odsto žena. Na letovanje će najveći broj Beograđana (53 odsto) i Vojvođana (39 odsto), a najmanje građana istočne Srbije (32 odsto).

Najveći broj ispitanika koji planiraju letovanje izdvojiće između 200 i 400 evra, pri čemu ovaj iznos predstavlja ukupan budžet i obuhvata sve troškove vezane za letovanje. Do 150 evra planira da potroši njih 15 odsto, a dva odsto više planira da potroši između 150 i 200 evra. Prema istraživanju, samo 5 odsto ispitanika može da priušti letovanje po ceni višoj od 500 evra po osobi, a najviše ih je među najmlađom starosnom grupom obuhvaćenom istraživanjem, od 15 do 29 godina. Sa druge strane, u kategoriji ispitanika sa najskromnijim budžetom do 150 evra, procentualno prednjače stariji od 50 godina (27 odsto u okviru ove demografske grupe) i žene (20 odsto ispitanih žena), što je duplo više u odnosu na broj ispitanih muškaraca sa najmanjim budžetom za letovanje (10 odsto).

Očekivano najpopularnije destinacije su Grčka i Crna Gora za koje se odlučilo po 25 odsto ispitanika koji planiraju letovanje. Slede letovališta u Srbiji sa 18 odsto. Sledeća najpopularnija destinacija je Italija sa 8 odsto. U Turskoj i Bugarskoj letovaće po 4 odsto ispitanika, dok se ove godine za hrvatsko primorje odlučilo 3 odsto ispitanika obuhvaćenih istraživanjem. Zanimljivo je da će u Crnoj Gori letovati najviše muškaraca od 30 do 49 godina (36 odsto), dok je Grčka najpopularnija među damama od 15 do 29 godina (33 odsto). Ispitanici koji imaju više od 50 godina, najčešće provode leto na domaćim destinacijama.

Građani Srbije se i dalje najčešće odlučuju za gotovinu kao sredstvo plaćanja. Više od 80 odsto ispitanika smatra da je gotovina najbolje sredstvo plaćanja bilo da se ono vrši u dinarima, evrima ili nekoj drugoj valuti, dok je kreditna kartica najbolje sredstvo plaćanja za 11 odsto ispitanika. Putni čekovi i debitne kartice su najniže rangirane na listi omiljenih načina plaćanja sa po 4 odsto. Kreditne kartice su približno podjednako popularne (10 – 12 odsto) među svim demografski grupama oba pola. Ipak, samo 5 odsto ispitanika će troškove letovanja platiti kreditnom karticom. U sigurnost korišćenja debitnih i kreditnih kartica potpuno je ubeđeno 20 odsto ispitanika, a isti procenat sigurnost plaćanja platnim karticama ocenjuje prosečnom ocenom 4. Samo 9 odsto ispitanika apsolutno nema poverenje u korišćenje kartica. Takođe, samo 13 odsto ispitanika je do sada bilo u prilici da koristi debitne ili kreditne kartice prilikom boravka u inostranstvu.

Mišljenja su vrlo podeljena i kada je reč o korišćenju bankomata u inostranstvu. Oko 39 odsto ispitanika smatra da postoje značajne razlike u visini provizija koje se naplaćuju u zavisnosti od zemlje u kojoj se bankomat koristi, dok nešto više 60 odsto njih smatra da ne postoje razlike u provizijama koje se naplaćuju u različitim zemljama ili da one nisu značajno velike.

Za razliku od naših građana, rezultati istraživanja koje je za Erste Grupu sprovedeno u Austriji pokazuju da će 52 odsto ispitanika ove godine ići na letovanje. Iako je taj procenat viši u odnosu na rezultate istraživanja u Srbiji za 12 odsto, on je za 3 odsto niži u odnosu na prethodnu godinu, kada je letovanje planiralo 55 odsto Austrijanaca. Prema rezulatima, prosečni troškovi letovanja u Austriji iznose 1100 evra. Najviše je onih koji će potrošiti između 500 i 1000 evra (34 odsto), s tim da ove godine čak 32 odsto Austrijanaca raspolaže skromnijim budžetom i planira da za letovanje potroši do 500 evra po osobi.

Najpopularnije letnje destinacije su lokalna letovališta na kojima će odmor provesti čak 25 odsto ispitanika (4 odsto više u odnosu na prošlu godinu), a slede Italija sa 20 odsto i Hrvatska sa 10 odsto (jedan odsto manje u odnosu na prošlu godinu). Pad popularnosti beleži i Turska sa 5 odsto u odnosu na prošlogodišnjih 9, i Grčka u koju će se ove godine uputiti samo 2 odsto ispitanih Austrijanaca. U odnosu na rezultate istraživanja u Srbiji, značajno veći broj Austrijanaca će plaćanja tokom letovanja vršiti kreditnim karticama (33 odsto), a isti procenat ispitanika će tokom putovanja koristiti bankomate.

O istraživanju:
Erste Bank je angažovala agenciju za istraživanje tržišta Imas International da sprovede telefonsku anketu među građanima Srbije na temu letovanja u 2012. godini i načinima plaćanja troškova vezanih za letovanje. Istraživanje je sprovedeno u junu 2012. godine, a intervjuisano je 500 osoba, starijih od 15 godina.

Erste Bank a.d. Novi Sad
Bulevar Milutina Milankovića 11b
11070 Beograd-Novi Beograd
Tel: +381 (0) 11 201 5010
Web: www.erstebank.rs

Ukupni krediti u odnosu na kraj 2011. godine su povećani za 4,7% i iznose 53,9 milijardi dinara, dok su ukupni depoziti ostali na približno istom nivou od 51,2 milijarde dinara.
Udeo Erste Banke na bankarskom tržištu Srbije, kako u iznosu ukupne aktive, tako i u plasiranim kreditima i primljenim depozitima, zaključno sa poslednjim dostupnim podacima s kraja februara, blago je povećan.

U pogledu operativnog poslovanja, Banka je na kraju prvog kvartala 2012. godine ostvarila 6,8% više operativnih prihoda u odnosu na isti period prethodne godine, dok su operativni rashodi porasli za 6,4%. Operativna dobit u prvom kvartalu ove godine je za 7,8% veća u odnosu na isti period prethodne i iznosi 454,9 miliona dinara, dok je u Q1 2011. bila 422,1 milion dinara. Finansijski rezultat na kraju Q1 2012. godine je iznosio 257,9 miliona dinara što je 78,5% više u odnosu na isti period prethodne godine kada je iznosio 144,4 miliona dinara.

U prva tri meseca ove godine za 8% je uvećan broj korisnika alternativnih kanala distribucije tako da sada približno 93 hiljade klijenata Erste Banke koristi internet i telefonsko bankarstvo.

PROGNOZA
Erste Bank a.d. Novi Sad će nastaviti da pruža podršku stanovništvu i privredi Srbije prilikom ostvarivanja njihovih finansijskih potreba i ciljeva. Principi poslovanja koji podrazumevaju fokus na stalno poboljšavanje usluge klijentima, konstantno unapređivanje unutrašnje organizacije i efikasnosti te razvijenu politiku upravljanja rizicima, biće osnova poslovanja Banke i u ovoj godini.

Erste Bank a.d. Novi Sad
Bulevar Milutina Milankovića 11b
11070 Beograd-Novi Beograd
Tel: +381 (0) 11 201 5010
Web: www.erstebank.rs