Ambasadorka Australije dr Helena Studert istakla je u svom izlaganju da joj je veliko zadovoljstvo što je Grupa za kreativnu ekonomiju organizovala Forum i prepoznala u njemu značajne potencijale za dalji razvoj integrativnih javnih politika u ovoj oblasti, ali i bilaterarnim odnosima dve zemlje. Ona je istakla da su za novu ekonomiju bitne kreativnost i ljudi i da su australijski kreativni sektor i privreda doživeli dinamičan razvoj zahvaljuljući tome što je najveća pažnja australijske vlade i njenih javnih politika bila posvećena kreativnosti, stvaralaštvu i novim idejama. Prof. Dejvid Trozbi sa Makvari Univerziteta u Sidneju rekao da je tokom ovog kratkog boravaka u Srbiji, uočio značajne potencijale u kulturnom životu, otvorenim ljudima, kreativnosti, novim idejama i da veruje da prepoznavanje koncepta kreativnih industrija na nivou javnih politika i njegovo prihvatanje, i te kako može doprineti daljem razvoju ne samo kreativnog sektora u nas, već i šire.

Na sesiji posvećenoj nacionalnom kreativnom sektoru predstavljeni su veoma interesantni podaci o razvojnim potencijalima kreativnog sektora u našoj zemlji. Hristina Mikić, izvršni direktor Grupe za kreativnu ekonomiju, istakla je da kreativni sektor učestvuje u zaposlenosti sa 7,3%, u bruto dodatoj vrednosti oko 10%, da 96% njegove strukture čine mala i srednja preduzeća sa 1-20 zaposlenih. U kreativnom sektoru se ostvari oko 16,8% od ukupnog godišnjeg prometa Srbije, godišnji rast BDV je od 7- 12%, itd. Kreativni sektor ima potencijala da bude razvojno tretiran, ali je neophodno uspostaviti niz uslova (nefinansijske i finansijske prirode) da bi se taj potencijal i ostvario. Mikićeva je istakla da glavnu prepreku razvoju kreativnog sektora danas predstavljaju javne politike koje nemaju adekvatna rešenja prilagođena specifičnostima kreativnog sektora. O tome svedoče i rezultati dobijeni analizom Grupe za kreativnu ekonomiju, koji su pokazali da je zbog neadekvatne investicione politike i politike finansiranja kreativnog sektora u periodu 2001-2009. izgubljeno oko 10% vrednosti BDV u 2009. godini, te da ukoliko u Srbiji bude nastavljena ovakva politika investicija i zapošljavanja u kreativnom sektoru, u 2013. godini biće ostvaren za 3,5% manji obim bruto dodate vrednosti nego što bi se to moglo postići uz primerenije finansijske i druge mere usklađene sa specifičnostima ovog sektora.

Svoje viđenje na ovu temu dali su i: Prof. dr Goran Petković, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i finansija, Prof. Rikalović sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Marijeta Lazor predsednik Upravnog odbora Klastera kreativne industrije Vojvodine i Veran Matić, predsednik borda direktora B92. Nataša Pavlović Bujas, direktorka Blumen Grupe istakla je ključnu ulogu kreativnih industrija u jačanju konkurentnosti domaće privrede i da treba dalje unapređivati i jačati odnose na relaciji kreativne industrije i tradicionalnih privrednih grana. Najavljeno je da će glavni zaključci sa Foruma biti objavljeni u strateškom dokumentu koji će uskoro publikovati Grupa za kreativnu ekonomiju, a koji treba u krajnjem ishodu da posluži u procenjivanju mogućnosti za efikasnu primenu praktičnih rešenja u domenu javnih politika i upravljanja razvojem u kreativnom sektoru.

Blumen Group
Milana Rakića 65a
11000 Beograd
Tel: +381 11 4082568
Web: www.blumengroup.rs
Kontakt:
Marijana Dobrenović
Funkcija: Key Account Manager
Tel: +381 11 4082568
Email: marijana.dobrenovic@blumengroup.rs

Svrha održavanja donatorske konferencije je formiranje fonda na osnovu donacija koji bi se koristio za podsticanje inovativne delatnosti i pravnu zaštitu rezultata naučno-istraživačkog rada.

"Kroz ovaj fond, Univerzitet će nastojati da obezbedi da dobre ideje budu razvijene do faze kada se mogu preneti sa Univerziteta na privredu. Ovo se može postići uspostavljanjem novih ili licenciranjem tehnologija postojećim kompanijama koje imaju mogućnost dovođenja novih proizvoda na tržište", poručuje dr Nedeljko Milosavljević, direktor Centra za transfer tehnologije Univerziteta u Beogradu.

Skup će otvoriti prof. dr Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu, a pored ostalih značajnih srpskih privrednika i naučnih radnika na skupu učestvuju Toplica Spasojević, predsednik ITM Grupe i dr Aca Marković, predsednik UO EPS-a.

Saradnja privrednika sa Centrom može doneti višestruku korist poslovanju industrije i preduzetnika – lak pristup istraživanjima i rešenjima koja su potrebna industriji, direktno učestvovanje u istraživačkim projektima i mogućnost pronalaženja odgovarajućeg kadra.
Organizator skupa je Centar za transfer tehnologije, osnovan pre dve godine pri Univerzitetu u Beogradu radi identifikacije, zaštite i komercijalizacije rezultata naučno-istraživačkog rada i zaštite intelektualne svojine Univerziteta.

CORE Relations

11000 Beograd

"Okruženje u pogledu rizika značajno se poboljšalo u prvom kvartalu 2012. godine. Mada su počeli da se pojavljuju znakovi ekonomske stabilizacije u evrozoni, upozorenje još ne povlačimo. Kriza duga je i dalje problem. U uslovima krize duga ostaju niski prinosi na referentne obveznice, a i dalje su atraktivne akcije svetskih kompanija i zlato", rekao je Fritz Mostbock, direktor Istraživačkog tima u Erste Grupi. "Strategija koju i dalje preporučujemo je selektivno investiranje. Generalno, postoje mogućnosti na nekim berzama (SAD, CIE, delimično zemlje grupe BRIC) i u određenim klasama sektora i sredstava kao što je zlato", dodao je Mostbock.

Evrozona će u 2012. godini ući u "blagu recesiju"

Dok se u SAD privreda i dalje oporavlja, u evrozoni se javljaju prvi oprezni znakovi stabilizacije. Ponovo je poraslo poverenje potrošača, a vodeći indikatori su i dalje neujednačeni. Centralne zemlje evrozone trebalo bi uskoro da budu u stanju da naprave prve korake na putu ka oporavku. U Španiji i Italiji ovaj proces će trajati duže jer je u tim zemljama nezaposlenost još uvek u porastu. Kriza duga će, pre svega ostalog, i dalje dugo opterećivati Evropu. Nakon blage recesije u evrozoni, rast bi trebalo ponovo da postane pozitivan u 2013. godini. Inflacija nije opala onoliko koliko se očekivalo. U 2012. godini inflacija će dostići u proseku 2,4 odsto. Značajnim obezbeđivanjem likvidnosti, Evropska centralna banka je možda postigla više nego smanjivanjem kamatnih stopa, a tenzija na finansijskim tržištima – takođe u pogledu krize duga – donekle je popustila. Međutim, još nema znakova da će to popuštanje potrajati duže. Što se tiče kamatnih stopa u evrozoni, glavna stopa refinansiranja ostaće na 1 odsto i u ovom trenutku nema planiranih daljih promena. SAD će se takođe držati svoje politike nulte kamatne stope.

Tržišta obveznica

Likvidnost koju je obezbedila ECB bila je odlučujući faktor u prvom kvartalu: stope na tržištu novca su opale pokazujući efekat sličan smanjenju kamatnih stopa. Očekuje se da ECB nastavi da pruža podršku kroz likvidnost i da dugo zadrži kamatne stope na niskom nivou. Stoga se očekuje da prinosi na nemačke obveznice tokom godine ostvare samo umeren rast. Što se tiče državnih obveznica SAD, poboljšan ekonomski razvoj odudara od još uvek niskih kamatnih stopa Federalnih rezervi. Kriza duga i dalje je aktuelna i suprotstavlja se svakoj tendenciji rasta prinosa na referentne državne obveznice.

Evro i američki dolar – Ko je jači?

Likvidnost koju je omogućila ECB je, po našem mišljenju, imala iznenađujuće snažan ublažujući efekat u pogledu krize duga. Od toga je profitirao i evro. Međutim, fer vrednost i dalje je 1,27 USD za 1 EUR. "Svetlija perspektiva rasta u SAD ukazuje i na jači američki dolar tokom godine", objasnila je Mildred Hager, analitičarka HoV sa fiksnim prihodom u Erste Grupi. Ključni rizik u ovom kontekstu ostaje ponovno izbijanje krize suverenog duga u evrozoni.

Zlato i dalje jarko sija

Taj plemeniti metal je u prvom kvartalu 2012. godine jasno pokazao pozitivan trend i apresirao je za 7 odsto. Verujemo da je korekcija koja je započela u jesen 2011. godine velikim delom okončana. Ništa se nije promenilo kod ključnih faktora koji ukazuju na kontinuiran dugoročan trend rasta. Ključni argument, po našem mišljenju, jeste efektivna kamatna stopa koja će još neko vreme ostati negativna i u SAD i u evrozoni.

Tržišta kapitala – trend rasta

"Većina akcija svetskih kompanija u tekućoj godini je dostigla solidne dvocifrene rezultate", rekao je Hans Engel, strateg za akcije međunarodnih kompanija u Erste Grupi. Mada se sentiment investitora popravio, Engel još uvek ne vidi nikakvu potvrdu održivog trenda rasta: "U prvom kvartalu, obimi trgovanja bili su slabi. Do sredine godine očekujemo blago pozitivno tržište, ali nikakav izrazit period rasta".

Svetski indeks MSCI trenutno pokazuje prinos od dividendi od skoro 2,8 odsto i njegova vrednost je prikladno određena prema odnosu cene prema prihodu (PER) od 14. Akcije su još uvek privlačnije od obveznica, a naročito akcije međunarodnih kompanija koje imaju globalno diversifikovane prihode. Državne obveznice razvijenih tržišta imaju prinose koji su obično daleko ispod prinosa od dividendi po akcijama. Stoga su i akcije relativno dobro osigurane od rizika pada cena. Ta ocena je posebno tačna za akcije iz SAD zbog nižeg pondera akcija iz finansijskog sektora u poređenju sa evropskim akcijama.

Trenutno većina tržišta beleži trend rasta, mada u različitoj meri. Posle natprosečnih porasta u prvom kvartalu, berze bi sada trebalo da rastu sporijim tempom. Akcije iz SAD nastaviće da napreduju, dok će evropski indeksi trpeti zbog velikog udela akcija kompanija iz finansijskog sektora i iz tog razloga verovatno će zabeležiti blago negativne rezultate za ovaj kvartal. Brazil i Rusija su nam favoriti među zemljama iz grupe BRIC. Sve u svemu, očekujemo umeren rast svetskog indeksa akcija MSCI za približno 5 odsto.

Erste Bank a.d. Novi Sad
Bulevar Milutina Milankovića 11b
11070 Beograd-Novi Beograd
Tel: +381 (0) 11 201 5010
Web: www.erstebank.rs

"Možemo biti veoma zadovoljni što smo u izuzetno neizvesnoj godini značajno povećali podršku građanima i privredi Srbije uz ostvarivanje najboljeg poslovnog rezultata za banku. Naš poslovni model razvijanja dugoročnih odnosa sa klijentima i zajednicom u kojoj poslujemo nagrađen je i uglednim prizananjem, nagradom Virtus za korporativnu filantropiju, petim po redu za Erste Banku, ali prvi put u glavnoj kategoriji za doprinos na nacionalnom nivou", izjavio je Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste Bank a.d. Novi Sad.

U odnosu na kraj 2010. godine stanje depozita stanovništva (fizičkih lica i preduzetnika) u Erste Banci je povećano za 12,7% i iznosi 23,0 milijardi dinara, dok su krediti fizičkim licima i preduzetnicima uvećani za 16,9% i iznose 22,9 milijardi dinara. U okviru toga, depoziti preduzetnika su u odnosu na kraj prethodne godine povećani za 25,4% i sada iznose 2,5 milijardi dinara, dok su krediti preduzetnicima povećani za 16,8% i iznose 3,2 milijarde dinara. Depoziti fizičkih lica su u odnosu na kraj 2010. godine povećani za 11,4% i iznose 20,5 milijardi dinara, a stanje kredita fizičkim licima je povećano za 16,9% i iznose 19,7 milijardi dinara.

Depoziti privrede su povećani u odnosu na kraj prošle godine za 34,35% i sada iznose 10,8 milijardi dinara. Plasirani krediti privredi su ostvarili rast u odnosu na kraj prethodne godine od 8,1% i sada iznose 28,1 milijardi dinara.

Povećan je i tržišni udeo Erste bank na bankarskom tržištu Republike Srbije, kako u iznosu ukupne aktive, tako i u plasiranim kreditima i primljenim depozitima. Udeo Erste Banke u ukupnoj aktivi bankarskog tržišta Republike Srbije sada iznosi 2,48%, dok je na kraju 2010. godine bio 2,26%. Učešće Erste Banke u plasmanima prema fizičkim licima je povećano u odnosu na prošlu godinu sa 3,01% na 3,27% na kraju 2011.godine. Što se tiče primljenih depozita od fizičkih lica i tu je povećan udeo, sa 2,39% na 2,48%. Tržišni udeo plasmana pravnim licima se zadržao na približno istom nivou kao i prošle godine, dok je tržišni udeo primljenih depozita pravnih lica povećan sa 2,03% koliko su iznosili prošle godine na 2,59% krajem 2011. godine.

Osim pomenutog kreditiranja koje se prikazuje lokalno, Erste Banka je zajedno sa Erste Grupom tokom 2011. godine bila veoma aktivna i u segmentu krosborder kredita za privredu Srbije, finansirajući samostalno ili u saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama i drugim poslovnim bankama neke od najveći domaćih kompanija.
U pogledu operativnog poslovanja, Banka je na kraju 2011. godine ostvarila 26,3% više operativnih prihoda u odnosu na kraj prethodne godine, dok su operativni rashodi porasli za 8,3%. Finansijski rezultat na kraju 2011. godine je iznosio 789,0 miliona dinara što je najbolji rezultat od kada Erste Banka posluje u Srbiji.

Prošle godine uvećan je i broj kreditnih i debitnih kartica, koji sad iznosi preko 330 hiljada, što je povećanje od 19,2% u odnosu na kraj 2010. godine. Takođe, rast je zabeležen i kod alternativnih kanala distribucije tako da je broj korisnika internet i telefonskog bankarstva porastao za 48,5% do kraja godine i dostigao približno 88 hiljada korisnika. Broj klijenata u odnosu na kraj prošle godine povećao se za 9,24% i premašio 280.000.

PROGNOZA

Erste Bank a.d. Novi Sad će i u ovoj godini nastaviti da pruža podršku stanovništvu i privredi Srbije prilikom ostvarivanja njihovih finansijskih potreba i ciljeva. Principi poslovanja koji podrazumevaju fokus na stalno poboljšavanje usluge klijentima, konstantno unapređivanje unutrašnje organizacije i efikasnosti te razvijenu politiku upravljanja rizicima, biće osnova poslovanja Banke i u ovoj godini.

NAPOMENA: Objavljeni rezultati pojedinačnih članica Erste Grupe nisu direktno uporedivi sa objavljenim rezultatima Erste Grupe po segmentima. Zbog efekata konsolidacije na nivou Erste Grupe, prema kojima se određene transakcije Erste Bank a.d. Novi Sad sa članicama Erste Grupe eliminišu, kao i zbog distribucije određenih troškova alociranog kapitala, konsolidovani rezultati Erste Bank a.d. Novi Sad na nivou Erste Grupe razlikuju se od rezultata koje je Banka ostvarila i prikazuje na lokalnom nivou.

Erste Bank a.d. Novi Sad
Bulevar Milutina Milankovića 11b
11070 Beograd-Novi Beograd
Tel: +381 (0) 11 201 5010
Web: www.erstebank.rs

Erste Bank a.d. Novi Sad
Bulevar Milutina Milankovića 11b
11070 Beograd-Novi Beograd
Tel: +381 (0) 11 201 5010
Web: www.erstebank.rs

Mada su se tekuća kriza suverenog duga u evrozoni i povećana averzija prema riziku negativno odrazili na tražnju za državnim hartijama od vrednosti zemalja CIE, analitičari Erste Grupe ne vide nikakvu značajniju rasprodaju uporedivu sa periodom posle propasti banke Lehman. "Međutim, aktuelno previranje u evrozoni povećalo je pritisak na spredove prinosa i otvorilo diskusije o nivou prinosa koji bi zemlje mogle da priušte sa stanovišta likvidnosti", rekao je Juraj Kotian, jedan od rukovodilaca istraživačkog tima za CIE u Erste Grupi zadužen za makroekonomiju i hartije od vrednosti sa fiksnim prihodom i autor Specijalnog izveštaja.

Proračuni Erste Grupe pokazuju dovoljan manevarski prostor čak i ako dođe do skoka prinosa u Rumuniji, Češkoj Republici i Slovačkoj

Analitičari Erste Grupe su kao reper uzeli odnos troškova za kamate na državni dug prema državnim prihodima. Njega posmatraju i rejting agencije u svojim
mapama rizika. U skladu sa pretpostavkom da se "solventnost suverenog dužnika tradicionalno definiše kao sposobnost države da servisira dug putem naplate poreza", analitičari Erste Grupe su odredili kritičan nivo troškova za kamate na 1/10 poreskih prihoda. "Izračunali smo kritičnu tačku za pojedinačne zemlje u kojoj bi troškovi za kamate premašili 10 odsto poreskih prihoda.
U slučaju iznenadnih turbulencija na tržištu, dužnička spirala može da se aktivira putem većih troškova zaduživanja. Na sreću, Rumunija, Češka Republika i Slovačka imaju mnogo više limite prosečnih kamatnih stopa na državni dug, što znači da je kritična tačka koja bi javne finansije izložila velikom pritisku udaljenija. Mađarska bi trebalo da izbegava bilo kakvo obimno finansiranje iznad 6 odsto da bi ostala ispod kritične stope", objasnio je Kotian.

Operacija dugoročnog refinansiranja od strane ECB imala je pozitivan efekat na sredstva zemalja CIE

Trogodišnja operacija dugoročnog refinansiranja (LTRO) koju je sprovela Evropska centralna banka (ECB) imala je stimulativan efekat na tenzije u evropskom bankarskom sektoru i smanjila je troškove zaduživanja za vlade, ne samo u evrozoni već i kroz poboljšan sentiment u CIE. "S obzirom da mnogi
fondovi i osiguravajuća društva imaju investiciona ograničenja na bazi rejtinga suverenih klijenata, grupa zemalja u koje oni mogu da ulažu se smanjuje. Češka Republika, Poljska i Slovačka (sve tri sa investicionim kvalitetom) mogu da imaju koristi od svog relativno dobrog rejtinga i niskog nivoa kako privatnog tako i javnog duga", rekao je Kotian.

Izdavanje evroobveznica radi produženja prosečnog dospeća

Vlade zemalja CIE koriste inostrana tržišta putem evroobveznica ili sindikovanih kredita da bi produžile prosečno dospeće neizmirenog duga. U 2011. godini Slovačka je već uspešno plasirala 1 milijardu EUR sindikovanih obveznica sa dospećem od 5 godina, a očekuje se da je ove godine sledi Češka Republika.
"Glavni razlog za izdavanje obveznica u stranoj valuti bila bi diversifikacija pula investitora i možda dalje produženje dospeća jer je prosečno dospeće državnih hartija od vrednosti u CIE relativno kratko, oko četiri godine, u poređenju sa oko šest do sedam godina za najznačajnije zemlje evrozone. Sprovedene penzijske reforme, dovršena liberalizacija cena i konzistentno oprezna i predvidljiva fiskalna politika povećale bi tražnju za dugoročnim obveznicama izdatim u domaćoj valuti", prokomentarisao je Kotian.

Potrebe za finansiranjem državnih blagajni zemalja CIE su 1/9 nivoa evrozone

Vlade u grupi CIE6 nastaviće sa fiskalnom konsolidacijom i u 2012. godini, a posle smanjenja deficita sa 6,4 odsto u 2010. godini na procenjenih prosečno 4,1 odsto BDP-a u 2011. godini, deficit treba da se u 2012. dodatno smanji na prosečno 3,6 odsto BDP-a. Uz konzervativnu pretpostavku da vlade neće prikupljati novac putem prodaje državnih sredstava, zemlje grupe CIE6 bi morale da emituju oko 35 milijardi EUR novog duga u 2012. godini. U poređenju sa neto emisijom u evrozoni od oko 300 milijardi EUR, potrebe za finansiranjem državnih blagajni istočnoevropskih zemalja relativno su male.

S obzirom na činjenicu da bi vlade grupe CIE6 morale da reprogramiraju otplatu duga u vrednosti od 72 milijarde EUR (u proseku 8 odsto BDP-a), ukupna bruto emisija državnih hartija od vrednosti u grupi CIE6 iznosi 107 milijardi EUR. Oko polovine neto emisije državnih hartija od vrednosti finansiraju nerezidenti, kao što su investicioni i penzijski fondovi i osiguravajuća društva. Generalno,
analitičari Erste Grupe očekuju da bi organska tražnja domaćih finansijskih
institucija za državnim hartijama od vrednosti trebalo da varira između 1,5 i 2,5
odsto BDP-a u CIE, finansirajući tako oko trećine do polovine prognoziranih fiskalnih deficita (neto emisija). Pretpostavlja se da će ostatak finansirati nerezidenti.

Troškovi finansiranja su se stabilizovali u jesen 2011. godine

Povišene premije za rizik na suvereni dug za zemlje CIE dovele su prošle godine do povećanja CDS svopova za 100 do 300 baznih poena. Istovremeno, nivo prinosa na obveznice za Češku Republiku i Poljsku čak je i opao.
"Međutim, izuzetno niski prinosi omogućili su mnogim razvijenim zemljama da ne potonu i da svoj visok iznos duga finansiraju bez ozbiljnih problema", objasnio je Kotian.

Ali, šta ako nerezidenti ne budu kupovali?
"Pored angažovanih kreditnih linija, vlade mogu da troše gotovinu, prodaju likvidna sredstva i, poslednje, ali ne i najmanje važno, da privatizuju državnu imovinu. Kada se uporede, Češka Republika, Mađarska i Poljska imaju ogromne rezerve jer njihove banke imaju na raspolaganju višak likvidnosti u vrednosti od oko 7 do 13 odsto BDP-a, koji je deponovan u centralnoj banci", zaključio je Kotian.

Erste Bank a.d. Novi Sad
Bulevar Milutina Milankovića 11b
11070 Beograd-Novi Beograd
Tel: +381 (0) 11 201 5010
Web: www.erstebank.rs