PRObjave.com

Instalacija Maje Beganović "Orijentacija"

Wed, 02 Dec 2009 13:15:00 CET

Snalaženje u prirodi je jedna od najvažnijih čovekovih sposobnosti. Čovek ima svoje repere i principe koje stvara na osnovu svog razmišljanja i shvatanja a u skladu sa ustanovljenim kriterijumima. Odlučuje svesno, racionalno i savesno na koju će se stranu zaputiti i šta treba učiniti.

Ipak, ponekad mu je potreban vodič, kompas, pomagalo da uspe da prodre kroz predele u kojima je snalaženje otežano. Kao pomagala koriste se svetlo, zvuk, biljke, građevine. Orijentiše se u odnosu na prirodne elemente i u odnosu na elemente urbanog okruženja.

Dom omladine Beograda
Makedonska 22/IV
11000 Beograd
Tel: 011/3248-202
Email: office@domomladine.org
Web: www.domomladine.org

Fabrika ili paradigma moderne

Sat, 14 Nov 2009 14:00:00 CET

Savremeni čovek, mogli bismo sa sigurnošću reći, je zauvek promenio svoje radno i životno okruženje, stvarajući čitav korpus struktura, koji svojom proizvodnom namenom i arhitekturom, (pogon, hala) stvara nove ambijentalne celine i likovnu dramatiku.

Ubrzani tehnološki razvoj doveo je do brzog menjanja mašina i tehnologije tako da "stare" tehnologije (često nazvane prljave, zbog ekoloških posledica koje prouzrokuju) bivaju napuštene i jednostavno ostavljene. Tako nefunkcionalne stvaraju velike napuštene komplekse, (fabrička groblja) koja su paradigma napuštenim i uništenim predgrađima velikih gradova. Često fizička granica industrijskih zona i predgrađa ne postoji, jedno se preliva u drugo. Raznoliki materijali, teksture, preostale sirovine i zemlja čine vrlo specifičnu likovnu dramatiku. Rađaju se postavke u uzbuđujućoj kombinaciji organskog i neorganskog, istodobno otkrivajući i mistifikujući proces i tehnologiju. Estetika velikog, napuštenog i prljavog prostora u kojem su hiljade ljudi proveli celokupan radni vek, odiše osećajem teskobe i prolaznosti, sugerišući i otvarajući niz pitanja, kako socioloških tako i krajnje intimnih vezanih za život pojedinca. Sadržinski, fabrički krug sa svojim napuštenim i devastiranim postrojenjima, oličava i nadovezuje se na društvo koje veruje i stimuliše isključivo tehnološki napredne i ekonomski produktivne aktivnosti, ne mareći za duhovne i ekološke potrebe zajednice.
To podstiče na čitav niz emocija i pitanja na relaciji Tehnologija- Čovek- Priroda.

Galerija fakulteta likovnih umetnosti
Knez Mihailova 53
11000 Beograd
Tel: 011/ 2630 635
Email: galerijaflu@flu.bg.ac.rs

Magistarska izložba slika Fabrika ili paradigma moderne

Thu, 29 Oct 2009 10:00:00 CET

Beograd, 29. Oktobar 2009. / PR Objave Najava - Od 16. do 25 novembra u Galeriji Fakulteta likovnih umetnosti biće otvorena magistarska izložba slika Predraga komanovića "Fabrika ili paradigma moderne". Savremeni čovek, mogli bismo sa sigurnošću reći, je zauvek promenio svoje radno i životno okruženje, stvarajući čitav korpus struktura, koji svojom proizvodnom namenom i arhitekturom, (pogon, hala) stvara nove ambijentalne celine i likovnu dramatiku.

Otvaranje magistarske izložbe Čovek i njegov prostor

Tue, 29 Sep 2009 05:00:00 CEST

Kada je svetska štampa 1909. godine proslavljala osvajanje Severnog pola, jedan njujorški novinar tugovao je u ime čovečanstva jer je upravo bilo izgubljeno poslednje skrovište na planeti. Simbolično u tom trenutku privatni prostor je počeo polako da nestaje, da se sužava, da bi danas bio sveden na retke trenutke koje provodimo sami sa sobom, ali ne više u fizičkom već u mentalnom prostoru.

Radovi iz serije "Čovek i njegov prostor" Saše Marjanovića donose specifične prizore iz svakodnevnog života koji problematizuju pitanje čoveka i njegovog prostora. Nastali po ličnim i fotografijama bliskih prijatelja, ovi radovi nose jaku socijalnu poruku koja je dodatno naglašena odsustvom kolorita sa crteža. Blurovane predstave i gruba zrnasta struktura papira stvaraju specifičan osećaj pomerene realnosti, koja konstantno balansira na granici svakodnevnog i fikcije.

Ovde nije u pitanju banalizacija hladnokrvne percepcije već je jedno krajnje intimno prodiranje u svrsishodnost najdubljih ljudskih osećanja. Bez imalo patetike Saša Marjanović uspeva da veoma svedenim elementima dočara egzistencijalnu dramu. Iako na prvi pogled spontani, njegovi prizori su režirani logikom svakodnevnog života i realnosti. Predmeti koji se pojavljuju na crtežima i platnima su sa jedne strane refleksija popularne kulture i konzumentskog društva, dok sa druge strane veoma precizno određuju i definišu subjekte ispred kojih se nalaze. Flaše i cigarete su uvek ispred odraslih, dok su igračke i sokovi uvek u blizini dece.

Svedenost i minimalizam su potencirani praznim tanjirima, mračnom atmosferom, i likovima koji su zadubljeni u sopstvene male svetove. Na nekoliko crteža nalazi se predstava tetrapaka soka "Life 100%" koja samom svojom pojavom simbolično nadograđuje i pojačava trenutak i osećaj realnosti. Iako je crtež urađen izuzetno realno tako da podseća na fotografiju, on nije sam sebi cilj. Saša neke motive slika iz različitih uglova i perspektiva, kao da želi da sagleda tu malu intimnu pozornicu u njenom potpunom totalitetu. Slično Karavađu, Marjanović osvetljava radnju iz jednog ugla i na taj način dodatno potencira i naglašava teskobu i unutrašnji nemir.

Prizori sa Marjanovićevih crteža mogu se povezati sa strategijama i taktikama "svakodnevnog života" koje De Serto uvodi kako bi napravio distikciju između institucionalnih struktura moći i malih svakodnevnih praksi koje pojedinci nesvesno koriste kako bi stvorili svoj vlastiti privatni prostor. Saša veoma vešto koristi ove svakodnevne situacije i postupke, transformiše ih i daje im novo značenje. Transformacije kojoj su radnje i subjekti sa njegovih slika podvrgnuti nisu u domenu forme. One se pre svega ogledaju u umetnikovoj sposobnosti sa stvori osobeni privatni prostor za svakog od svojih likova, atmosferu i posebno osećanje kod posmatrača koje daje jednu novu dimenziju radovima. Realnost njegovih predstava sem vizuelnog segmenta imaju i jak emotivni i psihološki momenat. Ova svojevrsna dekonstrukcija realnosti odigrava se kroz najprostije performativne radnje kao što su obedovanje, igre ili čitanje. Ove radnje su takođe i vrsta vizuelne mantre pomoću koje se umetnik vraća u prošlost, evocirajući uspomene na sopstveno detinjstvo.

Često nesvesni svojih postupaka i radnji, njegovi likovi su udubljeni u sopstvene misli i svetove koje stvaraju kao vid bega iz sumorne realnosti. Sami gestovi i situacije kreiraju unutrašnju struktura radova. Njihovi lični mali svetovi i međusobni odnosi su ključ za dešifrovanje ovih radova. Velika ulja na platnu su svojevrsni omaž Hoperu. Javni i privatni prostori su velike pozornice na kojima se odigrava drama svakodnevnog. Ta "beda svakodnevnog života", taj ogoljeni prikaz realnosti i trenutka koji traje čitavu večnost je proces proizvodnje značenja koja definišu našu egzistenciju. Realnost svakodnevnog života tako postaje apsolutni primat i neprikosnoveno merilo današnje kulture.
Šta je danas čovekov privatni prostor? Postoji li uopšte privatni prostor pored tolikog nadzora kojem smo izloženi i iz vazduha i sa zemlje? Tehnološki karakter savremenog globalnog društva ukida privatnost, saosećanje i intimnost. Privatnost se sve više gubi i postaje zaboravljena kategorija. Reality show i dostupnost koju su mobilni telefoni doneli, izbacili su privatnost iz naših života. Ona više ne pripada nama i postoji samo kao bledo sećanje. Privatni i intimni trenuci sve više postaju deo prošlosti koje smo svesni tek ako pogledamo fotografije ili video zapise. Oni tako umesto da memorišu neke trenutke postaju dokumenti, materijani dokazi našeg postojanja.

Saša Marjanović je rođen 1976. godine u Majdanpeku. Fakultet likovnih umetnosti, smer slikarstvo, završio 2004. godine u klasi profesora Gordana Nikolića. Magistarske studije u klasi istog profesora završava ovom izložbom.
Samostalne izložbe:
2004. Galerija Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka
2005. Galerija Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka
2006. Galerija KNU
2009. Galerija FLU (magistarska izložba)
Učestvovao je na više grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.

Galerija fakulteta likovnih umetnosti
Knez Mihailova 53
11000 Beograd
Tel: 011/ 2630 635
Email: galerijaflu@flu.bg.ac.rs

Biti čovek

Thu, 13 Aug 2009 11:00:00 CEST

Umetnica navodi da ovaj rad teži da natera posmatrača na razmišljanje o životu kroz njegovo suočavanje sa smrću. Niz prikazanih fotografija "čoveka" u različitim stupnjevima života, počev od detinjstva, navodi na misao o prolaznosti, govoreći o smrti (ili podsvesnom strahu od smrti) kao najvećem pokretaču života.

Predstavljeni konceptualni rad biće praćen video prezentacijom sa ostalim Andreinim radovima, ali i crtežima i slikama manjih formata koji će biti izloženi na prodaju u galeriji. Izložba će trajati do kraja avgusta.

Andrea Ivanović Jakšić rođena je 1979. godine u Slavonskom Brodu. Godine 2005. diplomirala je slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a trenutno je apsolvent na magistarskim studijama na odseku za crtanje. Izlagala je na brojnim grupnim izložbama, a ovo joj je šesta po redu samostalna izložba.

Arte Galerija
Takovska 20
11000 Beograd
Tel: +381 11 324 39 96
Email: galerija@artemedia.rs
Web: www.arte.rs
Kontakt:
Bojan Muždeka
Mob: +381649064590
Email: bojan.muzdeka@arte.rs