U našem uzorku zemalja CIE, predvodnici u pogledu konkurentnosti i znanja su Češka Republika, Slovačka i Poljska, dok Mađarska zaostaje za ovom grupom zemalja. Rumunija i Srbija su krenule tim putem, ali još uvek mogu da iskoriste dodatne rezerve efikasnosti pre no što postanu inovativne ekonomije. Hrvatska mora da postane konkurentnija kako bi očuvala relativno visok nivo dohotka, dok Turska tek treba da krene ka ekonomiji zasnovanoj na znanju.

Obim SDI je stabilan na visokom nivou, izvoz je i dalje jak, ali CIE ne sme da igra samo na niske troškove

Zemlje CIE su iz ponovne integracije Evrope izvukle korist za svoje ekonomije, a strani investitori su otkrili taj region kao mesto za ulaganje. Tako su zemlje regiona iskoristile relativnu troškovnu prednost da svoju industriju modernizuju stranim tehnologijama. Visoki obimi SDI i visok udeo izvoza u BDP-u svedoče o tome i dobro su podneli finansijsku krizu. Krizna 2008. godina donela je prekid povećanja obima SDI, ali se do 2011. godine obim SDI stabilizovao u svim zemljama. Obim SDI u Mađarskoj zabeležio je najnegativnije kretanje: sa
maksimuma od 75% BDP-a u 2009. godini opao je za preko 10 procentnih poena za samo dve godine. Još jedna osobenost rasta u CIE, ali ne i najmanje važna, su izuzetni izvozni rezultati. Kada se posmatra udeo izvoza u BDP-u, postaju očigledne razlike u regionu CIE: polazeći od već visokih nivoa, zemlje grupe CIE3 (Mađarska, Češka Republika i Slovačka) bile su u stanju da u kriznoj godini podignu udeo izvoza. U srednjem rasponu nalaze se Poljska, Hrvatska i Rumunija, što je delom posledica veličine tih tržišta (veće zemlje obično manje izvoze), ali i nekonkurentnih struktura. Međutim, njihov učinak je ipak bolji od zemalja jugoistočne Evrope.

Dakle, integracija EU je bila uspešna i predstavljala je faktor od najvećeg značaja u oblikovanju procesa ekonomskog sustizanja regiona CIE. Sada je pitanje kako reformisati integracijski model rasta. "Da upotrebim terminologiju Svetskog ekonomskog foruma (WEF), izazov je da se sa efikasnosti pređe na inoviranje kao pokretača konkurentnosti. Ključ za dalje sustizanje biće zamena uvoza znanja inovativnim i novim proizvodima stvorenim u zemljama CIE. Na značaju će dobiti konkurencija, visokokvalitetno tercijarno obrazovanje i raspoloživost finansiranja riziko kapitalom", kaže Niessner.

Nivo tercijarnog obrazovanja u CIE prilično je raznolik, ali kod većine njih oscilira oko 20% kod ljudi starosti 30 do 34 godine, što je daleko od cilja EU (40%) i nivoa potrebnog za radnu snagu angažovanu u visokoinovativnim sektorima.

Region CIE je znatno industrijalizovaniji od evrozone (30% naspram 19%), ali još uvek treba da je sustigne u pogledu konkurentnosti

Ekonomijama CIE dominira sekundarni sektor. Udeo industrije u ukupnoj ekonomskoj aktivnosti varira oko 30%, dok industrijski sektor u evrozoni stoji na samo 19% BDP-a. U pogledu ukupne konkurentnosti, zemlje CIE analizirane u izveštaju kreću se oko vrednosti 4 na skali od 1 do 7. To znači 39. mesto za Češku Republiku, a 95. mesto za Srbiju od 144 zemlje. Neke zapadnoevropske zemlje su znatno bolje rangirane, što Erste analitičare navodi na zaključak da, u pogledu šireg koncepta konkurentnosti, region CIE ima još toga da uradi.
Troškovna prednost zemalja CIE daje im vremena da to učine.

Perspektiva: naredna decenija je period šanse regiona CIE da se pridruži ligi visokotehnoloških zemalja
Pitanje je koliko je vremena ostalo ekonomijama CIE da sustignu evrozonu u pogledu produktivnosti, koja, zajedno sa dugoročnim razvojem radne snage, određuje potencijalnu proizvodnju jedne ekonomije. Potencijalna proizvodnja se definiše kao najviši nivo BDP-a koji može da se održi u dužem periodu i pruža uvid u ekonomiju nezavisno od ekonomskog ciklusa. Tokom finansijske krize, u većini evropskih zemalja su se smanjile stope rasta kako stvarne tako i potencijalne proizvodnje, a stopa rasta potencijalne proizvodnje čak je postala i negativna za Portugaliju, Grčku, Italiju i Irsku (prosečno od 2009. do 2012. godine). "U 2013. i 2014. godini, prognozira se da će se stope rasta potencijalne proizvodnje u zemljama CIE vratiti na više nivoe, sa izuzetkom Mađarske. To podrazumeva da će na kratak do srednji rok zemlje CIE ponovo krenuti putem sustizanja tehnološke granice. Međutim, čim se eliminišu jazovi u tehnologiji i ljudskom kapitalu, usporiće se rast produktivnosti i tada će pomenuti deficiti inovacija stvorenih na domaćem tlu postati relevantni", zaključuje autor izveštaja. Možda će postati važniji i endogeni izvori produktivnosti, jer u narednim godinama stimulacija preko SDI i izvoza možda bude umerena ukoliko se kriza nastavi.

Grupa CIE4 (Češka Republika, Mađarska, Slovačka i Turska) zadržava prednost u pogledu rasta u odnosu na zapadnu Evropu do 2050. godine

Izazov za centralnu i istočnu Evropu uopšte jeste da upravlja prelaskom sa uvezenog porasta produktivnosti na endogene izvore inovacija kao pokretače rasta. Analitičari procenjuju da će čak i veoma dugoročno rast potencijalne proizvodnje uglavnom biti pokretan porastom produktivnosti, jer vrlo mali broj evropskih zemalja može da se osloni na pozitivnu demografsku dinamiku kao Turska. Prema prognozama OECD-a, zemlje CIE neće moći da nadmaše zemlje van OECD-a (npr. Kinu i Indiju) u pogledu rasta potencijalne proizvodnje. To je posledica već višeg nivoa ekonomskog razvoja. Međutim, rast u Češkoj Republici, Mađarskoj, Slovačkoj, Poljskoj i Turskoj i dalje će biti viši nego u zapadnoevropskim zemljama do 2050. godine.

Erste Bank a.d. Novi Sad
Bulevar Milutina Milankovića 11b
11070 Beograd-Novi Beograd
Tel: +381 (0) 11 201 5010
Web: www.erstebank.rs

Makroekonomska slika u CIE: pad bi trebalo da uspori u prvom kvartalu 2013.
Usporavanje ekonomskog rasta u zemljama CIE se nastavilo. Slabi izvozni rezultati, uz nisku domaću tražnju, negativno se odražavaju na rezultate u pogledu rasta, s tim da je Turska jedini izuzetak. Međutim, u 3. kvartalu 2012. godine, pored Turske i Poljska i Slovačka su uspele da ostvare pozitivan godišnji rast BDP-a. "Očekujemo da će pad rasta u CIE usporiti u prvom kvartalu 2013. godine," kaže Esskuchen.

Pojedinačna tržišta u CIE su zabeležila različite rezultate u 2012. godini, te analitičari Erste banke prognoziraju:
- ekonomski pad od 0,1% u Češkoj Republici, zbog neizvesnosti u evrozoni, u kombinaciji sa domaćim politikama štednje i izvozom kao jedinim izvorom rasta,
- rast BDP-a od 1,1% u Rumuniji, pošto će se dogovor oko novog aranžmana sa MMF-om i dalji rad na boljoj apsorpciji subvencija EU pozitivno odraziti na rast kreditne aktivnosti
- Mađarska će ostati u recesiji u 2013. godini. Ekonomske politike vlade podrivaju potencijal za dugoročni ekonomski rast i prisutna je opasnost od povratka averzije prema riziku među investitorima, što bi brzo moglo da dovede do toga da situacija u kojoj se nalazi država vezano za finansiranje ponovo postane negativna – posebno s obzirom na činjenicu da je trenutno mala verovatnoća da će aranžman sa MMF-om biti zaključen u skorije vreme.

Vlasnički instrumenti u CIE: spor početak u januaru, bolji rezultati se očekuju kasnije u prvom kvartalu
Rezultati u CIE/JIE su bili prilično dobri u poslednjem kvartalu 2012. godine, što važi barem za Češku Republiku i Sloveniju, a posebno za Srbiju koja je zabeležila izuzetne rezultate, dok su rezultati za Hrvatsku potvrdili pesimističan stav analitičara Erste banke. Poljska je takođe zabeležila rezultate koji su bili bolji od očekivanih, verovatno zahvaljujući relaksaciji monetarne politike. "Mi smo zadovoljni što je Rumunija ostvarila tako dobre rezultate, dok je naša glavna rezerva vezana za likvidnost. Na kraju, bilo je definitivno ispravno za Tursku dati preporuku solidni overweight, dok je Rusija predstavljala razočarenje", rezimira Esskuchen.

Erste Grupa je vodeći pružalac finansijskih usluga u centralnoj i istočnoj Evropi. Oko 50.000 zaposlenih opslužuje 17 miliona klijenata u 3.100 filijala u 8 zemalja (Austriji, Češkoj Republici, Slovačkoj, Rumuniji, Mađarskoj, Hrvatskoj, Srbiji, Ukrajini). Na dan 30. septembra 2012. Erste Grupa je dostigla nivo od 217 milijardi EUR bilansne sume, operativni rezultat od 2.618,5 miliona EUR i odnos troškova i prihoda od 51,9%.

Opšte uzev, analitičari očekuju dosta spor početak u 2013. nakon tako pozitinog završetka 2012. godine. Nakon blage konsolidacije, mogla bi da se stekne jasnija slika perspektive u pogledu rasta, što bi dalo osnovu da tržišta povrate snagu. "Uzimanje profita i konsolidacija u određenoj meri ne bi predstavljali ništa negativno po našem mišljenju, posebno pošto smatramo da je uglavnom promena stava prema riziku bila ta koja je pokretala tržišta. Uglavnom smatramo da bi pozitivni faktori mogli da se aktiviraju dosta kasnije u prvom kvartalu 2013. godine," objašnjava Esskuchen.

Erste Bank a.d. Novi Sad
Bulevar Milutina Milankovića 11b
11070 Beograd-Novi Beograd
Tel: +381 (0) 11 201 5010
Web: www.erstebank.rs